Gideon Levi: „Izrael i rat – opasna veza sa poznatim ishodom“
Izveštaj i komentar izraelskog novinara o rizicima ponavljanja istorijskih grešaka
U jeku aktuelnog sukoba sa Iranom, izraelski kolumnista i novinar Haaretza, Gideon Levi, poznat po svojim kritičkim analizama izraelske politike i društva, iznosi upozoravajuću perspektivu: „Izraelci vole ratove – posebno na početku“. Ovaj komentar, prvobitno objavljen u izraelskom i regionalnom kontekstu, nudi dragocen uvid u to kako se ratovi često doživljavaju sa previše entuzijazma, a premalo strateške dubine.
Ratovi kao nacionalni spektakl
Levi primjećuje da izraelska društvena klima često u početnim fazama rata odiše euforijom i samopouzdanjem. Mediji, političari i deo javnosti često glorifikuju vojne uspehe i izražavaju kolektivni ponos zbog izraelskih vojnih i obaveštajnih sposobnosti.
„Još nije bilo rata koji se nije u početku dočekao sa odobravanjem. Prvi dani su uvek najopojniji i najponosniji“, piše Levi.
Ova pojava nije nova – slične emocije pratile su i prethodne sukobe, od Šestodnevnog rata do operacija u Gazi. Ipak, kako ističe autor, gotovo svaki od tih ratova završio se bolno – kako politički, tako i društveno.
Kratkoročni uspesi, dugoročne posledice
U najnovijem sukobu sa Iranom, Izrael je izveo precizne udare na iranska vojna i nuklearna postrojenja. Pilotima izraelskog ratnog vazduhoplovstva odaju se počasti, a društvene mreže i televizijski kanali prenose hvalospeve vojnoj sposobnosti države. Međutim, Levi upozorava da ovakva percepcija rata često prikriva dublje posledice koje tek dolaze.
„Krila naših pilota su, u očima javnosti, čista i slavna. Ali cena je visoka – u životima nevinih ljudi i destabilizaciji regiona.“
Nedostatak strateške vizije
Ključna kritika koju Levi iznosi jeste odsustvo dugoročne strategije. Izrael, tvrdi on, često ulazi u sukobe sa suženjem svesti – fokusirajući se na početne uspehe, bez razmišljanja o „danu posle“.
„Kao i ranije, ne pitamo se šta dolazi nakon prvog talasa bombi. Koliko ćemo moći izdržati? Da li postoji alternativno rešenje koje smo prevideli?“
Levi ističe da bi se iz prošlosti mogle izvući vredne lekcije, ali političko rukovodstvo to često ignoriše.
Geopolitički kontekst: Da li je rat mogao biti izbegnut?
Levi podseća na ključni momenat iz 2018. godine, kada je tadašnji premijer Benjamin Netanjahu lobirao za povlačenje SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, što je mnoge stručnjake navelo da taj potez smatraju početkom trenutne eskalacije.
„Ovo je rat koji je možda mogao biti izbegnut. Sporazum iz vremena Obamine administracije davao je strukturu i mehanizam kontrole. Povlačenje iz njega otvorilo je vrata neizvesnosti.“
Psihologija konflikta i društveni uticaj
Ratovi ne utiču samo na vojsku i politiku, već i na mentalno zdravlje i svakodnevni život građana. Levi piše o sirenama koje noću bude milione, o svakodnevnim odlascima u skloništa i razaranju ekonomije. U takvom okruženju, početna euforija brzo ustupa mesto iscrpljenosti i sumnji.
„Kao društvo, ne umemo da se pitamo: da li je cena koju plaćamo previsoka?“
Perspektiva: Nije reč o defetizmu, već o odgovornosti
Levi naglašava da njegovo pisanje nije pokušaj da se „pokvari patriotizam“ ili „obeshrabri narod“, već da se otvori prostor za racionalnu debatu i trezveno sagledavanje posledica rata. Kritika nije isto što i slabost – naprotiv, ona je osnova demokratskog dijaloga.
„Ovo nije defetizam, ovo je poziv na odgovornost. Jer nijedan rat ne bi smeo da počne bez ozbiljnog preispitivanja.“
Zaključak: Možemo li naučiti iz prošlosti?
U zaključku svog teksta, Gideon Levi upozorava da sukob sa Iranom predstavlja možda najveći rizik po Izrael u njegovoj istoriji. Bez jasne strategije i međunarodne podrške, posledice bi mogle nadmašiti sve prethodne ratove.
Ako postoji šansa za mirno rešenje, kaže Levi, ona leži u diplomatiji i trezvenom pristupu – a ne u glorifikaciji oružane sile.
Vrednost za čitaoca
Ovaj tekst ne poziva na zauzimanje strane u sukobu, već na razmišljanje. U vremenu kada se informacije brzo šire, a emocije često prevladaju nad razumom, važno je zastati i postaviti pitanja:
- Kako donosimo odluke o ratu?
- Da li su sva sredstva uvek opravdana?
- Koja je uloga građana, novinara i političara u sprečavanju eskalacije?
