Više od 13.000 ljudi ostalo bez doma: Humanitarna kriza nakon iranskih napada na Izrael
U najnovijem izveštaju Alma istraživačkog centra, otkriveni su razmeri razaranja koje je izazvao nedavni oružani sukob između Irana i Izraela. Iako su političke i vojne analize već duže u fokusu javnosti, ovaj izveštaj baca svetlo na ljudsku dimenziju sukoba – hiljade ljudi su ostale bez doma, a materijalna šteta je ogromna.
🎯 Preko 500 raketa i 1.000 dronova: Iran ciljao civilnu i vojnu infrastrukturu
Tokom dvanaestodnevne eskalacije, Iran je lansirao oko 525 balističkih raketa ka teritoriji Izraela. Iako je izraelski sistem protivvazdušne odbrane uspeo da presretne čak 86% projektila, oko 60 raketa ipak je pogodilo mete – od kojih su mnoge bile u urbanim područjima.
Uz to, Iran je ispalio više od 1.000 dronova, dok su povezane militantne grupe lansirale dodatnih 40. Većina ovih letelica je presretnuta van teritorije Izraela, zahvaljujući koordinaciji sa savezničkim državama i obaveštajnim službama.
🏚️ Više od 13.000 ljudi bez krova nad glavom
Prema podacima Alma centra, ukupno je 2.305 stambenih jedinica oštećeno ili potpuno uništeno u napadima. Šteta se odnosi na 240 stambenih kompleksa, a više od 13.000 civila ostalo je bez doma.
Ovaj broj predstavlja jednu od najtežih humanitarnih posledica sukoba u regionu u poslednjih nekoliko godina.
Organizacije za hitne situacije rade na privremenom zbrinjavanju pogođenih porodica, ali pitanje dugoročnog smeštaja i psihološke podrške ostaje otvoreno.
🕊️ Ljudski gubici i rana reakcija institucija
Napadi su rezultirali smrću 28 civila, dok je 1.472 osoba povređeno. Iako je broj žrtava mogao biti veći, izraelske vlasti ističu da su evakuacioni protokoli i brza reakcija hitnih službi sprečili širu tragediju.
Stručnjaci podsećaju da je visoka efikasnost sistema „Iron Dome“ i drugih odbrambenih tehnologija bila presudna u zaštiti stanovništva.
📉 Izazovi i za region i za međunarodnu zajednicu
Sukob između Irana i Izraela ima i šire posledice po regionalnu stabilnost. Stručnjaci upozoravaju da bi nastavak ovakvih razmena mogao dodatno da pogorša humanitarne uslove – ne samo u Izraelu, već i u susednim zemljama, u zavisnosti od širenja konflikta.
Takođe, globalni akteri pozivaju na deeskalaciju i ističu važnost humanitarne pomoći, kako bi se obezbedila podrška raseljenima i obnovila pogođena infrastruktura.
🧭 Zaključak: Iza brojki – ljudske sudbine
Dok se pažnja sveta često usmerava na političke kalkulacije i vojne kapacitete, prava cena rata meri se ljudskim sudbinama. Više od 13.000 ljudi ostalo je bez doma, a broj ranjenih i traumatizovanih nastavlja da raste.
Bez obzira na stranu u sukobu, poziv na mir, dijalog i humanitarnu solidarnost ostaje univerzalna poruka.
