Geopolitički zemljotres: Azerbejdžan okreće leđa Rusiji – novi saveznik preuzima Kavkaz?
Moskva u šoku: Azerbejdžan više nije “mlađi brat” – region se geopolitički prekomponuje
U poslednjim mesecima svjedočimo istorijskoj prekretnici na prostoru Južnog Kavkaza. Zemlja koja je decenijama slovila za jednog od ključnih saveznika Moskve – Azerbejdžan – sada jasno pokazuje da više ne namjerava igrati ulogu poslušnog partnera. Napetosti koje su godinama tinjale između Bakua i Moskve eskalirale su u ozbiljnu diplomatsku krizu, čiji uticaji mogu prerasti i u šire regionalne i globalne posledice.
✈ Incident koji je pokrenuo lavinu: Obaranje aviona i diplomatski rat
Sve je kulminiralo krajem decembra 2024. godine kada je ruski projektil oborio azerbejdžanski putnički avion. Iako zvanična Moskva nije odmah priznala odgovornost, incident je doveo do prekida komunikacije, pozivanja ambasadora na konsultacije i otvorenih optužbi između dve zemlje.
Ubrzo nakon toga, dodatnu tenziju izazvala su hapšenja:
- U Jekaterinburgu su uhapšeni Azerbejdžanci pod optužbom za mafijaške aktivnosti,
- U Bakuu je usledila odmazda – zaposleni ruske medijske kuće Sputnjik su pritvoreni zbog navodne špijunaže i krijumčarenja.
🌍 Baku gradi sopstveni put – bez Moskve
Prema mišljenju eksperata, Azerbejdžan više ne pristaje da bude geopolitička produžena ruka Kremlja. Kako ističe Maksim Trudoljubov iz Kenan instituta:
“Baku ne želi da igra ulogu popustljivog partnera. Sada traži ravnopravan, ako ne i dominantan položaj u regionu.”
To je posebno vidljivo kroz sve snažnije partnerstvo sa Turskom, ali i povezivanje sa Kinom, koje dodatno remeti tradicionalni balans snaga u regionu.
📉 Slabljenje ruskog uticaja: efekat domina?
Rat u Ukrajini i sveobuhvatne sankcije znatno su oslabile Rusiju, kako vojno, tako i ekonomski. U takvoj situaciji, Kremlj više ne može efikasno održavati autoritet u regionima koje je nekada smatrao “svojima”.
Upravo zato analitičari upozoravaju:
👉 Ako Rusija ne odgovori odlučno na izazove iz Bakua, sličan kurs bi mogle da preuzmu i druge postsovjetske republike poput Uzbekistana, Tadžikistana ili čak Kazahstana.
💡 Energetski adut Bakua i zaobilaženje sankcija?
Azerbejdžan nije samo politički sve samostalniji, već i ekonomski stabilan i strateški važan. Zemlja bogata gasom i naftom koristi svoju poziciju kako bi:
- Snabdevala Rusiju i Evropu voćem, povrćem i energijom
- Bila tranzitna tačka za robu između Rusije i Irana
- Postala posrednik u zaobilaženju sankcija, što podiže sumnje na Zapadu
📚 Antirusko raspoloženje – sve vidljivije
U Azerbejdžanu je primetan rast nezadovoljstva prema ruskoj politici:
- Broj škola sa nastavom isključivo na ruskom je smanjen
- Kulturni događaji pod pokroviteljstvom Moskve se otkazuju
- Dijaspora u Rusiji izražava strah od mobilizacije, što dodatno pojačava animozitete
🤝 Turska kao glavni saveznik
Turska nije samo saveznik na papiru – već ključni vojni, politički i ekonomski partner Azerbejdžana. Od zajedničkog jezika i religije do podrške u ratu za Nagorno-Karabah, Ankara se pozicionirala kao glavni zaštitnik interesa Bakua u regionu.
🔚 Da li je ovo kraj ruske dominacije na Kavkazu?
Geopolitička mapa se brzo menja. Ono što su nekada bile čvrste sfere uticaja Rusije, sada su polja konkurencije, a Putinova pozicija u regionu se sve više dovodi u pitanje.
Kako piše Jutarnji list:
“Putinov brod udario je o santu – voda polako prodire.”
📌 Zaključak: Početak novog poretka?
Sukob između Rusije i Azerbejdžana nije izolovani incident. On je simptom šireg procesa promjene geopolitičkih odnosa u postsovjetskom prostoru. Dok Moskva pokušava da održi dominaciju, nove sile – poput Turske i Kine – sve glasnije kucaju na vrata, a bivši saveznici traže nezavisnost i alternativne puteve razvoja.
