Jedna neobična vožnja
Radim kao taksista, i jedno veče mi u auto ulazi muškarac, oko 40 godina. Delovao je nervozno, napet i neprestano je gledao u telefon. Pristojno ga pitam:
– Dokle ćemo?
On tiho, gotovo nečujno, kaže:
– Daleko…
Pomalo zbunjen, pitam ponovo:
– Možete li mi reći tačnu adresu?
Nakon kratke pauze i još malo gledanja u telefon, odgovara:
– Na Konjarnik.
U redu, pomislim, i krećemo. Tokom vožnje, ćutimo – ceo put je proveo gledajući u ekran telefona. Kada smo stigli do jednog dela Konjarnika, obaveštavam ga:
– Stigli smo.
Bez mnogo reči, pruža mi novac i izlazi iz auta – i dalje potpuno fokusiran na telefon. Korača ulicom, kao da je u mislima negde drugde.
Tek tada sam primetio – ostavio mi je 20 evra za vožnju koja je koštala 800 dinara.
Pouka? Nikad ne znaš kakvog ćeš putnika prevesti – ali ponekad te baš oni najneobičniji iznenade najviše. 😊
