“Izvini majka, nemam vremena”: 10 načina na koje nesvesno povređujemo roditelje – i kako to da popravimo
U savremenom tempu života, između obaveza, posla, dece, računa i telefonskih poziva, lako zaboravimo na one zbog kojih smo tu – naše roditelje. Iako ih volimo, često ih zanemarujemo, ne iz zlobe, već iz nemara. Međutim, neki postupci – ili njihovo izostajanje – mogu duboko da povrede, ostavljajući nevidljive, ali trajne ožiljke.
Jedna od rečenica koja najviše boli glasi: “Izvini, majka, nemam vremena.”
Ta rečenica, koliko god da zvuči kao opravdanje, u stvarnosti je izgovor koji nosi težinu odbacivanja. Evo 10 načina na koje često, a da toga nismo ni svesni, povređujemo svoje roditelje – i saveta kako da to ispravimo dok još imamo priliku.
1. Zanemarujemo ih
Porodica, posao, svakodnevni stres… ali da li je to opravdanje da nedeljama ne pozovemo roditelje ili mesecima ne odemo u posetu? Setite se koliko su se oni brinuli o vama kada ste bili deca. Danas, možda se neće požaliti, ali će sigurno ćutke patiti. Nazovite ih, posetite ih – ne kad vam ostane vremena, nego zato što su važni.
2. Koristimo reči koje bole
Fraze poput:
🔹 “Nemoj da me daviš”,
🔹 “Mrzim kad me zoveš dok radim”,
🔹 “Dosadan si”…
su verbalne strele koje pogađaju duboko. Iako ne mislimo ozbiljno, roditelji to doživljavaju drugačije. Umesto toga, birajte reči pažljivo. Ljubaznost ne košta ništa, a znači mnogo.
3. Odlažemo posete – stalno
“Doći ću sledeći vikend.” “Sad imam gužvu.” “Dogovorićemo se.” Sve su to izgovori. U stvarnosti, uvek možemo naći vreme. Ne traže oni mnogo – samo malo pažnje. I zato, nacrtajte se kod njih. Bez povoda. Jedna kafa sa mamom vredi više od dana u šoping centru.
4. Zanemarujemo njihovu finansijsku situaciju
Ne moramo uvek slati novac. Ponekad je dovoljno da odnesemo osnovne namirnice, lekove, drva za zimu ili cveće za balkon. Pokažimo im da ih nismo zaboravili, ni kao ljude, ni kao roditelje.
5. Zaboravljamo reći “Hvala”
Kad ste se poslednji put zahvalili mami što je brinula o vama? Tati što vas je vodio na trening? Te reči nisu samo formalnost – one su lek. Roditelji ne očekuju mnogo, ali iskrena zahvalnost greje srce više od poklona.
6. Krijemo informacije iz svog života
Ne morate deliti sve. Ali potpuno isključivanje roditelja iz svog života šalje poruku da više nisu važni. Obavestite ih makar o osnovnim stvarima – kako ste, da li ste dobro, kakvi su vam planovi. Njih ne zanimaju detalji – zanimaju ih vi.
7. Gubimo strpljenje
Setite se koliko su oni bili strpljivi s nama – dok smo učili da hodamo, pričamo, čitamo. Danas, kad ponove isto pitanje ili ne razumeju tehnologiju, lako planemo. Umesto toga – udahnite duboko i budite nežni. Njima je to ponekad teže nego što mislimo.
8. Ne čuvamo uspomene
Fotografišite ih. Sa unucima, u kuhinji, na klupi u parku. Jednog dana te slike će biti neprocenjivo blago, a vi ćete biti zahvalni što ste ih sačuvali.
9. Tretiramo ih kao decu
Iako godine prolaze, vaši roditelji nisu vaša deca. Imaju iskustvo, dostojanstvo i zaslužuju poštovanje. Slušajte ih. Pitajte za savet. Dajte im osećaj da su još uvek važni članovi vašeg sveta.
10. Ne pokazujemo ljubav dovoljno često
Možda mislite da je ljubav podrazumevana. Nije. Pokažite je. Pozivom, posetom, pažnjom, toplom rečju. I recite – “Volim te, mama.” “Hvala ti, tata.”
Ne čekajte “poseban trenutak” – svaki trenutak može biti poseban ako ga vi napravite takvim.
