Kad baba ustane – priča koju selo još prepričava
Baba je imala 93 godine kada je preminula, i kao što to biva u manjim mestima, pripreme za sahranu su se odvijale u porodičnom domu. Držali smo je kod kuće dva dana kako bi se familija okupila, a selo ispratilo kako dolikuje.
Kako to zna da bude s vremenom, telo se ukočilo, pa su mama i komšija odlučili da joj pomognu da je dostojanstveno pripreme. Komšija, dobar čovek, pita:
– Gde je baba?
Mama odgovori:
– U sobi, slobodno uđi.
Uđe komšija, zadrži dah, krene da pomogne… kad odjednom – vriska!
Baba viče, komšija viče, ja vičem iz hodnika, a mama utrčava da vidi šta se dešava.
U trenu zbunjenosti, mama samo kaže:
– Pobogu komšija, ne ta baba – to joj je sestra, došla na sahranu!
Pouka?
Nekad, u želji da pomognemo, bolje je da proverimo još jednom – da ne bismo na kraju dobili priču koju će selo prepričavati narednih 50 godina.
