„Mi se moramo držati zajedno“ – priča o ljudskosti bez granica
Rodom sam iz Hrvatske, ali već 15 godina živim i radim u Austriji. Tokom tog vremena susreo sam mnogo ljudi, ali jedan susret mi je posebno ostao urezan u pamćenje.
Jednog dana, dok sam bio u šetnji, sreo sam čovjeka koji je sjedio na trgu. Bio je iz Srbije i vidno utučen. Rekao mi je da je došao u Austriju kako bi radio i izdržavao porodicu, ali da je naišao na nepoštenog poslodavca koji ga je prevario i ostavio bez ičega – ni posla, ni krova nad glavom, ni mogućnosti da se vrati kući. Kod kuće su ga čekala supruga i dvoje dece.
Nisam mogao da okrenem glavu.
Pomogao sam mu da pronađe novi posao – ovaj put legalan, prijavljen i sa sigurnom platom. Zajedno smo sredili svu potrebnu dokumentaciju – od radne dozvole i prijave, do upisa njegove dece u školu. Malo po malo, život mu se počeo vraćati u normalu.
Nikada neću zaboraviti njegov izraz lica kada je shvatio da mu je život dobio novu šansu. Zaplakao je od sreće i zahvaljivao mi se bez prestanka.
Rekao sam mu samo jedno:
„Nema na čemu, prijatelju. Mi sa ovih prostora moramo se držati zajedno.“
Danas je na sigurnom, sa porodicom, stabilnim poslom i – uskoro će ponovo postati otac. A ja? Ja ću mu biti kum. I to – kakav kum!
Ljudskost ne zna za granice
Ova priča nije o meni. Ovo je priča o tome kako malo dobrote može potpuno promeniti nečiji život. I kako, bez obzira odakle dolazimo, dobrota i solidarnost govore univerzalnim jezikom.
