Lično iskustvo jedne devojke iz dijaspore: Zašto sam oprezna u odabiru partnera iz Srbije
Na društvenim mrežama se nedavno pojavila objava jedne devojke iz Srbije koja živi i radi u Gracu, a koja je izazvala različite reakcije. U svojoj priči, ona je podelila lična iskustva i razloge zbog kojih je oprezna kada je reč o stupanju u brak sa muškarcima iz Srbije. Njen iskaz izazvao je burnu diskusiju – dok su mnoge žene izrazile razumevanje i podršku, deo muškaraca se nije složio s njenim stavovima.
Bez namere da generalizuje, vređa ili omalovažava bilo koga, autorka teksta otvoreno govori o svom životnom putu, ličnim vrednostima i iskustvima.
Prenosimo deo njene ispovesti objavljene na stranici „Mudrolije“:
„Svesna sam da će ovaj tekst izazvati različite reakcije, ali želim da podelim svoje iskustvo. Tokom školovanja sam bila jedna od retkih devojaka u tehničkoj školi, što je privlačilo pažnju. Kasnije sam se usmerila ka IT sektoru, u kojem danas uspešno radim i finansijski sam nezavisna. Sama sam kupila stan, otplaćujem kredit, ulažem u porodičnu poljoprivredu. Na sve to sam jako ponosna.
Pišem ovo jer sam primetila osude na račun devojke koja je izjavila da ne želi da se uda za muškarca iz Srbije. I sama sam došla do sličnog stava – ne zbog predrasuda, već na osnovu sopstvenih iskustava.
Tokom studija u Gracu upoznala sam mnogo ljudi, uključujući i naše sunarodnike. Iako mnogi govore o ravnopravnosti polova, u praksi sam često nailazila na očekivanja koja su mi delovala tradicionalno i ponekad ograničavajuće – kao da se od žene i dalje očekuje da, pored punog radnog vremena, preuzme i sve obaveze u domaćinstvu. Uvidela sam da mi više prija odnos koji podrazumeva međusobnu podršku i deljenje odgovornosti.
Moje iskustvo je da u nekim slučajevima muškarcima teško pada kada je žena uspešna i samostalna. Nailazila sam na komentare koji su ukazivali na neprijatnost zbog mojih izbora – da putujem, da angažujem pomoć u domaćinstvu, da investiram u svoje obrazovanje i životni stil.
To ne znači da su svi muškarci isti. Znam mnogo divnih i uspešnih muškaraca iz Srbije koji dele drugačije vrednosti. Ali, moje lično iskustvo i život u inostranstvu učinili su da se osećam prihvaćenije u drugačijem okruženju.
Na kraju, svi zaslužujemo partnere koji nas podržavaju i razumeju, bez obzira na to odakle dolaze.“
Zaključak:
Tekst predstavlja ličnu ispovest i nije usmeren protiv bilo koga, već kao ilustracija jednog specifičnog životnog puta. Njegova poenta je u autentičnom izražavanju ličnih iskustava i potrebi za ravnopravnim odnosima.
