Tajni sastanak Dodika i Čovića: Opstrukcija Schmidtove izborne reforme?
Nebojša Vukanović, lider Liste za pravdu i red i najglasniji opozicionar u Republici Srpskoj, nedavno je objavio tvrdnje o tajnnom sastanku Milorada Dodika i Dragana Čovića u Laktašima — navodno neposredno pre odluke Visokog predstavnika Christiana Schmidta.
🗓 Šta se dogodilo?
Prema Vukanovićevim rečima, sastanak se desio pre dve noći, tek nekoliko časova pre nego što je Schmidt nametnuo odluku o finansiranju duga firmi Viaduct i uvođenju naprednih izbornih tehnologija — uključujući skenere glasačkih listića i video nadzor radi sprečavanja izborne korupcije
Navodno su saradnici iz SNSD‑a i HDZ‑a razgovarali o strategijama opstrukcije reformi koje Schmidt planira sprovesti.
🧩 Šta ta odluka sadrži?
- Izborna tehnologija, uključujući skeniranje listića i sistem elektronske identifikacije glasača, uvedena kao pilot-projekat za opće izbore 2026. godine
- Finansiranje reformi osigurano korišćenjem profita Centralne banke BiH, jer budžet za te mere nije uključivao potrebna sredstva
Ova odluka smatra se ključnom za poboljšanje integriteta izbornog procesa i približavanje BiH evropskim standardima.
⚠️ Optužbe o manipulaciji
Vukanović je upozorio da bi lideri SNSD-a i HDZ‑a mogli posredstvom članova Centralne izborne komisije BiH (CIK) blokirati primenu reformske odluke:
- Članovi CIK-a bi mogli javno tvrditi da nemaju kapacitet ili vreme za uvođenje reformi na svim biračkim mestima.
- Predloženo je da reforme budu implementirane na samo 30–50% biračkih mesta, čime bi ostao prostor za izborne manipulacije poriče Vukanović
On je pozvao da svi članovi CIK-a koji se izjašnjavaju protiv uvođenja tehnologija podnesu ostavku, jer prema njegovom mišljenju rade u interesu političkih stranaka umesto demokratskih principa.
✅ Šta je Vukanović predložio?
Vukanović smatra da su za fer izbore neophodni:
- profesionalni i nezavisni članovi CIK-a,
- slobodni i nezavisni mediji,
- prestanak kupovine glasova i partijskog zapošljavanja .
Veruje da postoji prostor za poštenu izbornu praksu u BiH, ako su institucije i stručne osobe oslobođene političkog pritiska.
📌 Širi kontekst
- Christian Schmidt, kao Visoki predstavnik, već je uvela slične mere transparentnosti u izborne zakone BiH prethodnih godina
- Milorad Dodik i predstavnici Republike Srpske odbijaju legitimitet Schmidtovih odluka, tvrdeći da se meša u unutrašnje stvari BiH i ruši Dejtonski sporazum
🧠 Šta možemo zaključiti?
| Ključno pitanje | Šta pokazuje analiza |
|---|---|
| Da li je bila zabrinjavajuća koordinacija? | Sastanak pre odluke o reformama podiže sumnju u političku koordinaciju protiv tehnologija izbornih integriteta. |
| Da li su promene realne? | Schmidtove mere su već bile pilotirane 2024. i imaju pravnu podlogu. |
| Da li je moguće obezbediti fer izbore? | Uz nezavisne institucije, profesionalan CIK i transparentne medije – jeste. |
🧭 Zaključna poruka
Ova tema nije samo politički skandal, već i test za demokratske kapacitete BiH. Ako su tvrdnje o koordinaciji dopune tačne, to ukazuje na žestoku borbu između reformi i status quo struktura moći.
Za građane i civilno društvo, važna poruka je: transparentnost i nezavisan nadzor nisu luksuz — oni su temelj fer izbora i odgovornog društva.
