“Odrastao bez majke, bez oca i bez doma – priča Amira iz Tuzle koja uči šta znači prava snaga”
🌱 Kada ljubav izostane od početka: Priča koja budi savjest i nadu
U vremenu kada su porodične vrednosti na ispitu, priča Amira Šečića iz Tuzle snažno podseća na to koliko su ljubav, prihvatanje i pripadnost ključni za zdrav razvoj deteta. Odrastanje bez roditeljske topline ostavlja ožiljke, ali Amir je dokaz da iz bola može izrasti snaga, karakter i inspiracija.
Njegova životna priča počinje sa gubitkom, ali ne završava u tišini – već u rečima, knjizi i poruci koju želi preneti svima.
🧸 Ostavljen trećeg dana života: početak bez početka
Amir je rođen u porodilištu u Tuzli, a već trećeg dana majka ga je ostavila u domu za nezbrinutu decu. Nije imao priliku da oseti majčin dodir, niti da čuje nežne reči koje bebi daju sigurnost. Umesto doma, dočekala ga je institucija. Umesto ljubavi – nepoznata lica.
Njegovo detinjstvo prošlo je bez roditelja, bez oslonca, bez odgovora. Sam je učio šta znači biti jak kada te niko ne uči tome.
“Dok druga deca dobijaju zagrljaje i tople reči, meni su ostale samo tišina i pitanja”, iskreno piše Amir.
✍️ Pisanje umesto osvete: knjiga kao lek
U godinama kada se mnogi izgube u gnevu ili tišini, Amir je pronašao svoj način da se izbori – kroz pisanje. Umesto da traži krivca, on je tražio smisao i razumevanje.
Njegova knjiga nije optužnica. Nije poziv na sažaljenje. Ona je glas deteta koje nije imalo dom, ali koje je odlučilo da preživi i ispriča svoju priču – za sve one koji ćute.
Knjiga je postala ne samo terapija, već i svedočanstvo. Ne samo o Amiru – već o stotinama dece koje život nije mazio.
🚪 18. rođendan i hladan susret sa biološkom majkom
Kada je napunio 18 godina, Amir je skupio hrabrost da ode na adresu svoje majke. Nadao se – možda ne oproštaju – ali barem jednom toplom pogledu, možda nekom sećanju.
Umesto toga, dočekala ga je ravnodušna rečenica: “Za mene je to samo običan dan.”
Taj trenutak bio je prelomna tačka. Tada je odlučio da prestane da traži majku – i da svoju snagu usmeri u nešto što će drugima dati smisao.
🌍 Borba u inostranstvu i pisanje kao utočište
Već sa 17 godina Amir je napustio dom i otišao u Nemačku. Bez podrške, bez ikoga svoga, radio je i borio se za svoje mesto pod suncem. Danas otvoreno govori o suzama, bolu i nepravdi koje su ga pratile.
Ali, nije odustao. Umesto toga, odlučio je da bude glas onih koji su zaboravljeni.
“Suze su mi bile svakodnevica, ali papir i olovka su me držali na nogama”, kaže.
📘 Knjiga koja menja pogled na svet
Amir danas živi drugačiji život, ali nije zaboravio svoje korene. Njegova knjiga je podsetnik – koliko su roditeljska ljubav i podrška nezamenjive, i koliko dece živi u svetu koji ih ne vidi.
To nije priča samo o tuzi – već o otpornosti, nadi i unutrašnjoj snazi. Ona uči da nije važno odakle dolazimo, već kuda idemo i šta biramo da budemo.
💡 Poruka za roditelje i društvo
Ova priča nosi važnu poruku:
🔹 Deca nisu odgovorna za greške odraslih.
🔹 Svako dete zaslužuje ljubav, sigurnost i priliku.
🔹 Reči i postupci roditelja ostaju urezani zauvek.
Za roditelje – neka ovo bude podsetnik koliko je važno biti tu, iskreno i dosledno.
Za one koji nisu imali tu sreću – neka Amir bude primer da se može dalje, čak i kad su svi putevi zatvoreni.
🙏 Zaključak: Snaga u tišini, glas u tami
Amir Šečić nije želeo osvetu. Nije tražio sažaljenje. Njegov odgovor svetu bio je – istina, bez uljepšavanja.
On nas podseća koliko je snaga potrebna da se voli, ali i da se preživi bez ljubavi.
Zato, kada sledeći put pomislite da je vaša priča teška – setite se Amira.
A kad sledeći put sretnete nekoga ko ćuti, možda baš krije snagu jednog deteta koje je odlučilo da se nikada ne preda.
