Prvo iskustvo s dečkom – i zašto sam odlučila da to ne ponovim
Prvi put sam sela u auto s momkom s kojim sam počela da se viđam. Na samom početku, dok sam ulazila, uz osmeh mi je rekao: “Pazi kako sjedaš, nije ti ovo Clio,” aludirajući na činjenicu da vozim manji gradski auto, dok je on vozio BMW. Shvatila sam to kao šalu i nisam pridavala mnogo značaja.
Kasnije, dok me vozio, postavljao mi brojna pitanja – čime se bave moji roditelji, ko u porodici vozi automobil koji je video parkiran ispred kuće… i to sam uzela zdravo za gotovo, verujući da želi da me bolje upozna.
Međutim, kada smo izašli i sreli njegove prijatelje, u razgovoru je izneo opasku da meni laska što se viđam s nekim ko vozi BMW, te da sam zbog toga “poletela”. Tu sam mu odgovorila – sasvim iskreno i bez namere da uvredim – da to što on vozi automobil star 16 godina meni zaista nije važno, pogotovo jer sam odrasla uz roditelje koji cene druge stvari, poput poštovanja i karaktera.
Posle tog razgovora, situacija među nama se zahladila. Ubrzo smo prestali da se viđamo. Kasnije sam čula da priča okolo kako sam razmažena i da se ponašam kao da sam “iznad” drugih zbog materijalnog statusa moje porodice. Ipak, smatram da je bolje što se to dogodilo ranije nego kasnije – neke razlike u vrednostima jednostavno se ne mogu pomiriti.
