Ne sudi prerano: Priča o jednom ljekaru i roditeljskoj boli
Jednog dana, pozvali su hirurga hitno u bolnicu kako bi izvršio operaciju mladog pacijenta koji je bio u kritičnom stanju. Pred operacionom salom, dočekao ga je zabrinuti otac dječaka i odmah počeo da ga kritikuje:
„Zašto tek sada dolazite? Moj sin se bori za život, a vi kasnite! Imate li imalo saosjećanja?“
Ljekar se blago osmjehnuo i odgovorio:
„Razumijem vašu zabrinutost. Dozvolite mi da sada učinim sve što mogu da vašem sinu bude bolje.“
Otac, i dalje uznemiren, dodao je:
„Da je vaš sin u pitanju, ne biste bili ovako smireni!“
Ljekar nije dalje odgovarao, već je odmah otišao u operacionu salu. Dva sata kasnije, operacija je završena. Izašao je iz sale i rekao:
„Operacija je bila uspješna. Vaš sin će, nadamo se, biti dobro. Moram sada ići, molim vas da se obratite medicinskoj sestri za dodatne informacije.“
Otac je bio zbunjen i pomalo ogorčen zbog, kako je mislio, doktorove nezainteresovanosti. Obratio se medicinskoj sestri:
„Zašto se doktor tako ponaša? Nije čak ni sačekao da mi objasni detalje!“
Sestra ga je pogledala s blagim izrazom lica i rekla:
„Doktoru je danas preminuo sin u saobraćajnoj nesreći. Čim je primio poziv o hitnom slučaju, ostavio je pripreme za posljednji ispraćaj i došao da spasi vašeg sina. Sada se vraća svojoj porodici.“
Otac je zanijemio. Ponekad, ono što ne znamo o drugima, najviše nas nauči o sebi.
