Neočekivana otkrića – priča o muzici, sećanjima i poverenju
Moja supruga je bila odlučna da naš sin, koji ima 7 godina, nauči da svira gitaru. Učitelj mu je mladi entuzijasta od 25 godina, i časovi su krenuli dobro. Jednog dana, kada se supruga nije osećala najbolje, ja sam preuzeo vođenje sina na čas. Bio je tužan i rekao mi da ne želi ići. Pokušao sam ga utešiti, ali njegova rečenica me zatekla: “Mama kaže da moram jer imam talenat kao tata.” Bilo mi je čudno—nikada nisam svirao nijedan instrument.
Kasnije sam odlučio upoznati učitelja i porazgovarati s njim. Posetio sam ga i primetio nekoliko stvari koje su me podsetile na moju suprugu—biljke koje voli, boje koje često bira za dekoraciju, pa čak i omiljeno piće koje mi je ponudio. Sve su to mogle biti slučajnosti, ali su mi pokrenule pitanja.
Te večeri sam razgovarao sa suprugom o svemu. U početku je negirala bilo kakvu povezanost, ali kasnije je priznala da poznaje učitelja još sa fakulteta. Imali su kratku vezu, ali, kako kaže, odavno su ostali samo poznanici. Uveravala me je da sada među njima nema ničega.
Ovaj događaj me naveo da preispitam mnogo toga u svom životu. Ponekad, male stvari nas podsete koliko su poverenje i iskrenost važni u odnosima. Učim da postavljam pitanja smireno, da slušam bez predrasuda i da ostavim prostor za dijalog.
