Snaga ljubavi: Kada znaš da si zaista voljen/a
Na pitanje njegove majke zašto se ne razvedemo, kako bi njen sin mogao da pronađe, kako je rekla, „zdravu ženu“ s kojom bi mogao da osnuje porodicu, moj muž je odgovorio bez oklevanja.
“Ja želim dete sa njom jer želim nju. Ona je moja porodica. Neko s kim želim da provedem život. Ako i ne budemo imali decu, to je u redu – dokle god smo zajedno.”
U tom trenutku sve je stalo. Njegove reči su bile jednostavne, ali snažne. Izrečene bez dramatike, tiho i iskreno – baš onako kako on jeste. Nisu to bile reči iz filmova, ni velike ljubavne izjave iz knjiga. To je bila ljubav koja se ne meri gestovima, već postojanošću. Odanošću. Pripadnošću.
Po prvi put u životu, plakala sam od čiste, iskonske sreće. Ne zbog nekog velikog događaja, poklona, priznanja ili uspeha — već zato što me neko voli takvu kakva jesam. Bez uslova. Bez zahteva da se promenim. Bez očekivanja da budem nešto što nisam.
Njegove reči su mi potvrdile ono što duboko u sebi znam: ljubav nije samo želja da delimo lepe trenutke. Ljubav je i prihvatanje svega što život donese, uključujući neizvesnosti, promene, prepreke… Ljubav je kada vas neko izabere – svakog dana, iznova i iznova, bez obzira na sve.
I možda nemamo sve odgovore. Možda nas čeka neizvesna budućnost, kao i sve druge parove. Ali ono što imamo jeste osnova jača od bilo čega — poštovanje, poverenje, podršku i osećaj da pripadamo jedno drugom. A to je, po meni, osnova svakog zdravog odnosa.
