Dijabetes: Hronični poremećaj metabolizma i načini kontrole
U današnjem članku govorimo o hroničnom metaboličkom poremećaju poznatom kao dijabetes. Ovu bolest karakteriše trajno povišen nivo glukoze u krvi, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija ukoliko se ne leči i ne kontroliše na vreme.
Šta uzrokuje dijabetes?
Dijabetes nastaje kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili kada telo ne može pravilno da koristi insulin koji proizvodi. Insulin je hormon koji omogućava glukozi iz hrane da uđe u ćelije i pretvori se u energiju. Kada taj proces ne funkcioniše, glukoza se zadržava u krvotoku i remeti rad celog organizma.
Osim poremećaja metabolizma glukoze, dijabetes utiče i na obradu masti i proteina, a dugoročno može oštetiti nerve, krvne sudove i brojne organe poput bubrega, očiju i srca.
Ko je u riziku?
Iako postoji genetska predispozicija za dijabetes, bolest se često razvija pod uticajem nezdravih životnih navika. Faktori rizika uključuju:
- nepravilnu ishranu
- manjak fizičke aktivnosti
- gojaznost
- hronični stres
- hormonske promene (npr. menopauza, andropauza)
- dugotrajna upotreba određenih lekova (npr. kortikosteroida, diuretika)
Važno je znati da prisustvo rizičnih faktora ne znači nužno da će osoba oboleti, ali povećava verovatnoću razvoja bolesti.
Najčešći simptomi dijabetesa
Simptomi mogu biti jasni, ali i tihi. Najčešći znaci na koje treba obratiti pažnju su:
- pojačana žeđ i često mokrenje
- neobjašnjiv gubitak težine
- konstantan osećaj gladi
- suva koža i svrab
- sporo zarastanje rana
- zamućen vid
- trnjenje u rukama i nogama
- učestale infekcije, naročito gljivične
Redovno merenje šećera u krvi i preventivne kontrole ključ su za rano otkrivanje bolesti.
Vrste dijabetesa
Postoje tri osnovna tipa:
🔹 Tip 1 – Autoimuni oblik bolesti kod kojeg telo prestaje da proizvodi insulin. Najčešće se javlja kod dece i mladih. Neophodna je svakodnevna primena insulina.
🔹 Tip 2 – Najčešći oblik, koji se javlja uglavnom kod odraslih, naročito osoba sa viškom kilograma. Telo ili ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ćelije ne prepoznaju pravilno (insulinska rezistencija). Lečenje podrazumeva promene životnog stila i, po potrebi, lekove.
🔹 Gestacijski dijabetes – Pojavljuje se tokom trudnoće i obično nestaje nakon porođaja, ali zahteva pažljivo praćenje jer povećava rizik od razvoja tipa 2 kasnije u životu.
Ishrana i način života
Ishrana igra ključnu ulogu u kontroli dijabetesa. Preporučuje se:
- manji, češći obroci
- korišćenje pravila “pesnice i dlana” za određivanje porcija
- unos vlakana (povrće, integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi)
- izbegavanje šećera i prerađene hrane
- večera najkasnije do 20:30 h
- kao užina: kefir, jogurt ili lagana salata
Fizička aktivnost i kvalitetan san takođe imaju važnu ulogu u regulaciji nivoa glukoze u krvi.
Potencijalne komplikacije
Ukoliko se dijabetes ne drži pod kontrolom, mogu nastati ozbiljne komplikacije, uključujući:
- oštećenje vida (retinopatija, glaukom, katarakta)
- bubrežna insuficijencija
- kardiovaskularne bolesti (infarkt, moždani udar)
- dijabetičko stopalo i neuropatija
- erektilna disfunkcija kod muškaraca
- hipoglikemijska koma (kod predoziranja insulinom ili lekovima)
Uloga prirodnih preparata (uz konsultaciju s lekarom)
Neki ljudi koriste i prirodne preparate kao podršku standardnoj terapiji. Važno: ove metode ne smeju zameniti lekarsku terapiju.
Popularni dodaci uz prethodno odobrenje lekara uključuju:
- čaj od lista borovnice
- tinktura od koprive
- šargarepa i celer u svakodnevnoj ishrani
- napitak od ovsa pre obroka
- Šveden biter (u malim dozama, uz oprez)
Uvek je neophodno prethodno konsultovati lekara ili farmaceuta pre korišćenja bilo kakvih dodataka ishrani.
Zaključak
Dijabetes je bolest koja zahteva stalnu pažnju i disciplinu, ali uz adekvatnu terapiju, pravilnu ishranu
