Tišina u kući

Poslednjih dana mama je često u krevetu. Govorila je da ima zdravstvenih problema, da je bole bubrezi. Nismo mnogo pitali – verovali smo da joj treba mir.

Danas sam ranije došla sa faksa. Na ulazu sam čula njihove glasove, mamin plač, riječi koje nikad neću zaboraviti.

U toj tišini kuće, kroz jecaje, čula sam istinu koju nije znala kako da nam kaže – o pritisku, o odluci koja joj je slomila srce, o nemoći da se bori.

Nakon toga sam jednostavno izašla. Noge su me same nosile. Glava mi je bila teška, srce još teže.

Ne pišem ovo da bih sudila. Pišem jer znam da nisam jedina koja živi u kući punoj tišine, gdje istine ne stižu do dječijih ušiju.

Ako ste vi ili neko koga znate u situaciji porodičnog pritiska, straha ili tišine – potražite pomoć. Postoje ljudi, organizacije i resursi koji vas mogu čuti. Tišina nije rješenje. Niste sami.