Kada pomoć izostane baš onda kad je najpotrebnija

Moj muž radi terenski posao i često nije kod kuće, pa većinu obaveza oko naše troje dece obavljam sama. Nedavno sam se teško prehladila – temperatura, bolovi, malaksalost… Nisam mogla ustati iz kreveta, a briga o deci u tom stanju postala je gotovo nemoguća.

U trenutku očaja, obratila sam se svekrvi koja živi svega nekoliko kilometara od nas. Zamolila sam je, bez ikakvih drugih očekivanja, samo da povede decu kod sebe na kratko dok se malo ne oporavim. Međutim, odgovorila mi je da “ima obavezu” i da ne može.

Bila sam slomljena – fizički i emotivno. Pozvala sam muža da mu ispričam kako se osećam, koliko mi je teško. Suze su mi same tekle dok sam govorila. Kad sam mu pomenula da sam tražila pomoć od njegove majke, prekinuo je vezu.

Pomislila sam da je možda signal loš ili da je slučajno prekinuto. Pokušala sam da ga ponovo dobijem, ali mi se nije javljao. Ubrzo mi je stigla poruka u kojoj je, među ostalim, napisao:
“Vi i moja mama ćete me otjerati u grob. Ne zanima me vaš odnos. Dosta mi je svojih problema da bih slušao vaše prepirke.”

Taj trenutak me jako pogodio.
Godinama se trudim da održim korektan odnos s njegovom majkom, iako nije uvek bilo lako. Osećam da sam sada ostala potpuno sama u situaciji kada mi je pomoć najviše trebala – ne samo fizička, već i emocionalna podrška.

Ne pišem ovo da bih okrivila bilo koga, već da podelim koliko je teško kada se osećaš nemoćno, a podrška izostane.
Znam da mnoge žene prolaze kroz slične situacije i nadam se da će ova priča nekome pomoći da zna – nije sama.