Priča o tihoj ljubavi i malim nesporazumima
U jednom mirnom selu, davno je mladić poznat po svojoj tihoj prirodi i jednostavnom pogledu na svet oženio mladu. Bio je smiren i vredan, ali nije mnogo pričao.
Pet dana nakon svadbe, mlada se stidljivo požalila svekrvi:
– Još nismo ni jedno veče proveli kao što to mladenci obično rade… Čini mi se da moj muž ni ne primećuje da sam tu.
Svekrva se nasmejala i rekla:
– Idi u sobu, poslaću muža da te prati.
Mlada je otišla, a ubrzo je mladoženja tiho došao i legao pored nje. Prolazili su minuti u tišini.
Na kraju, upitao ju je:
– Šta se vrtiš? Treba li ti nešto?
Mlada je, pomalo razočarana, odgovorila:
– Oraha.
On je odmah ustao da potraži orahe, ali se spotakao i pao niz stepenice. Uplašen, viknuo je:
– Majko, udario sam se!
Iz kuhinje je svekrva smireno odgovorila:
– Nema veze, sine! Samo učite jedno o drugom – to je deo života.
Poruka priče:
Ljubav i bliskost često ne dolaze kroz velike reči, već kroz male nesporazume, strpljenje i podršku. Smeh i razumevanje čine veze jačim.
