Tiha priznanja – najlepši dokaz ljubavi
Ponekad najlepše reči ne moraju biti izgovorene direktno. One se čuju slučajno, ali ostaju zauvek u srcu.
Nedavno sam, slučajno slušajući, čula razgovor mog muža sa prijateljicom. Pitala ga je: „Kako znaš da ti je žena prava osoba za tebe?“
Njegov odgovor me je duboko potresao:
„Znam da će biti dobro i bez mene. I ona i deca. Biće oni dobro dok je nje. Ona je dobar čovek. Bori se za sebe i to najviše cenim, čak i kad se posvađamo.“
Nije govorio o izgledu, uspehu ili pameti – već o poštovanju, poverenju i snazi koju vidi u meni.
To me je podsetilo da ljubav nije samo u rečima ili poklonima, već u tihoj podršci, poverenju i istinskoj vrednosti koju vidimo jedni u drugima.
Najlepši kompliment nije o izgledu, već o tome da te neko vidi i ceni zbog onoga što jesi.
Zato, kad pomisliš „Da li me stvarno voli?“ – seti se: prava ljubav je u postupcima i u tihoj reči koju možda nikada ne čuješ glasno, ali je osećaš duboko.
