Jedini koji je reagovao: Snimanje eksperimenta o nasilju otkrilo poražavajuću istinu
Šetali smo se juče ulicom — supruga, kćerka i ja. U jednom trenutku čujemo povišene tonove iza nas. Okrenemo se i vidimo mladića kako viče na trudnu ženu. Isprva sam pomislio da je u pitanju ozbiljna svađa i krenuo sam da priđem.
Međutim, supruga me povukla za ruku i rekla: „Stani, nije to naš problem.“ Ipak, situacija je postajala sve napetija, pa sam ostao da posmatram sa distance.
U sledećem trenutku, mladić je nasilno reagovao — gurnuo je trudnicu, a zatim joj udario šamar. Šok i neverica. Bez razmišljanja, potrčao sam da reagujem, pokušavajući da ga zaustavim i zaštitim ženu.
Ubrzo se pojavio još jedan muškarac koji me je pokušao zaustaviti, ali sam ga instinktivno odgurnuo. Nasilnik je pokušao da pobegne, ali sam ga sustigao i oborio.
A onda — potpuni preokret. Dok sam pokušavao da ga zadržim, čujem povike: „Ovo je skrivena kamera!“ Okrenem se i vidim snimateljsku ekipu, ženu sa „trudničkim stomakom“ koji je zapravo bio filmski rekvizit, i članove produkcije koji trče ka meni.
Isprva nisam mogao da verujem. Bio sam deo dokumentarnog eksperimenta koji je imao za cilj da testira kako prolaznici reaguju na nasilje nad ženama u javnosti.
Produkcijski tim mi je tada rekao nešto što me dodatno potreslo — snimali su ovakav eksperiment u 14 različitih gradova, i jedini sam ja fizički reagovao.
Gde smo kao društvo?
Performans nije bio lak za gledanje ni za doživljavanje, ali je imao jaku poruku: Mnogi ljudi okreću glavu pred nasiljem, čak i kada se ono dešava pred njihovim očima. Neki zbog straha, neki zbog sumnje da je „to nečiji privatan problem“.
Ali šta ako svi zaćute?
Važno: Kako pravilno reagovati?
Dok je prirodna reakcija da želimo da zaštitimo drugoga, važno je naglasiti da ne treba ulaziti u fizički obračun, osim u krajnjoj nuždi i samozaštiti. U stvarnim situacijama nasilja, najbolje je odmah pozvati policiju, obavestiti okolinu i pomoći žrtvi da se skloni na sigurno.
Epilog
Na kraju, iako je sve bila gluma, emocije su bile stvarne. Osim što sam završio u dokumentarnom filmu koji će se prikazivati u Španiji, ova situacija mi je još jednom pokazala koliko je važno ne ćutati kada se dešava nepravda — bilo da je to na ulici, u medijima ili u sopstvenoj okolini.
