Dijabetes: Kako ga prepoznati, šta preduzeti i kako izgleda pravilna ishrana
Šećerna bolest (dijabetes mellitus) je hronično metaboličko oboljenje koje nastaje kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili kada telo ne može efikasno da koristi insulin koji proizvodi. To dovodi do povišenog nivoa glukoze u krvi – stanja koje, ako se ne kontroliše, može izazvati ozbiljna oštećenja tkiva i organa.
U savremenom načinu života, dijabetes je sve češći, a faktori poput nepravilne ishrane, gojaznosti, nedostatka fizičke aktivnosti i stresa značajno doprinose njegovom razvoju.
Razgovarali smo sa dr Sašom Kikovićem, endokrinologom sa VMA, o najvažnijim stvarima koje treba znati kada je u pitanju dijabetes.
🩺 Kada su vrednosti glukoze u krvi zabrinjavajuće?
Prvi korak u dijagnostici je merenje glukoze u krvi. Rezultati se tumače prema sledećim kriterijumima:
✅ Normalne vrednosti:
- Glukoza natašte: < 5.6 mmol/l
- Glukoza u 120. minutu OGTT testa: < 7.8 mmol/l
⚠️ Predijabetes:
- Glukoza natašte: 5.6–6.9 mmol/l
- Glukoza u 120. minutu OGTT-a: 7.8–11.0 mmol/l
❗ Dijabetes:
- Glukoza natašte ≥ 7.0 mmol/l
- Glukoza u 120. minutu OGTT-a ≥ 11.1 mmol/l
- Nasumična glikemija ≥ 11.1 mmol/l uz simptome
- HbA1C ≥ 6.5%
U slučaju povišenih vrednosti, lekar će proceniti da li je potrebno uvođenje terapije ili se može započeti sa promenama u načinu života.
🍽️ Ishrana kod osoba sa dijabetesom ili predijabetesom
Osnova kontrole glikemije jeste pravilna ishrana. Dijabetička dijeta nije restriktivna – ona je zapravo zdrav i uravnotežen način ishrane koji može koristiti svima.
✅ Preporučeni nutritivni unos:
- 50–55% ugljenih hidrata
- 30–35% masti (manje od 30% kod tipa 2)
- 10–15% proteina
- 5–6 manjih obroka dnevno
🥗 Fokusirati se na:
- Voće i povrće
- Integralne žitarice
- Mahunarke (pasulj, grašak, sočivo)
- Mlečne proizvode sa smanjenim udelom masti
- Ribe bogate omega-3 masnim kiselinama (losos, skuša, tunjevina, sardina)
- Zdrave masti: avokado, orašasti plodovi, maslinovo ulje (umereno)
🚫 Izbegavati:
- Zasićene masti i trans masti (kobasice, slanina, margarin, pržena hrana)
- Visoko obrađene proizvode
- Visokokalorične mlečne proizvode
- Velike količine holesterola (ograničiti na ~200 mg dnevno)
🧬 Ko je u riziku?
Postoje faktori rizika na koje možemo i ne možemo uticati:
🔒 Ne možemo uticati:
- Genetika (porodična istorija)
- Starosna dob
⚖️ Delimično možemo:
- Virusne infekcije u detinjstvu
- Neke hemijske supstance i lekovi
✅ Možemo i moramo:
- Ishrana bogata rafinisanim šećerima i mastima
- Nedostatak fizičke aktivnosti
- Prekomerna telesna težina
- Pušenje
- Visok krvni pritisak
📊 Ko treba da se testira?
Preporučuje se testiranje svih osoba sa BMI ≥ 25 kg/m² i jednim ili više faktora rizika:
- Fizička neaktivnost
- Hipertenzija
- Dislipidemija
- Sindrom policističnih jajnika (PCOS)
- Gestacijski dijabetes u anamnezi
- Porodična istorija bolesti
- Kardiovaskularne bolesti
- Predijabetes
Ako osoba nema faktore rizika, testiranje se preporučuje od 45. godine, a ponavljanje na svake tri godine.
🧘♂️ Šta kada su rezultati “granični”?
Stanje poznato kao predijabetes treba shvatiti ozbiljno. Promenom životnih navika može se u značajnoj meri odložiti ili sprečiti razvoj manifestnog dijabetesa.
Preporučuje se:
- Pravilna ishrana
- Redovna fizička aktivnost (najmanje 30 minuta dnevno)
- Kontrola telesne težine
- Redovne kontrole kod lekara
⚠️ Napomena:
Sadržaj ovog teksta ima informativni karakter i ne zamenjuje lekarski savet. Ukoliko sumnjate na dijabetes ili imate povišene vrednosti glukoze u krvi, obavezno se obratite svom izabranom lekaru ili endokrinologu.
📌 Zaključak
Dijabetes je ozbiljna, ali kontrolisana bolest. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i redovne kontrole mogu značajno doprineti kvalitetu života i prevenciji komplikacija.
