Kada Crkva Daje Blagoslov: Da li je brak između rođaka uvek zabranjen?
Uvod: Ljubav, poreklo i granice
U savremenom društvu, pitanja vezana za brak i srodstvo i dalje izazivaju jaku pažnju, naročito među vernicima koji žele da svoje životne odluke usklade sa pravilima Crkve. Jedan nedavni slučaj iz Srbije ponovo je otvorio temu: da li dvoje ljudi koji imaju zajedničke pretke, ali su rodbinski daleko povezani, mogu da stupe u crkveni brak?
Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, ali pravila postoje i jasno su definisana. Srpska pravoslavna crkva već vekovima neguje tačno određene smernice kada je reč o krvnom srodstvu i braku. Slučaj žene koja je zatražila savet sveštenika o vezi sa muškarcem s kojim deli pretke kroz zajedničke čukunbabe pokrenuo je raspravu, ali i pružio priliku za edukaciju.
Pravila Crkve o krvnom srodstvu
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi srodstvo se računa po takozvanim „stepenima“. Krvno srodstvo do četvrtog stepena smatra se nepremostivom preprekom za brak. To uključuje, na primer, rođenu braću i sestre, decu ujaka, tetki i stričeva.
Međutim, za sve što je od petog do sedmog stepena, Crkva ostavlja prostor za mogućnost braka – ali pod jednim uslovom: potrebna je saglasnost nadležnog episkopa. Sveštenik ima zadatak da uputi molbu, a episkop odlučuje da li će dati blagoslov. U praksi, ako ne postoje dodatne prepreke, blagoslov se najčešće odobrava.
Srodstvo od osmog stepena i dalje ne predstavlja nikakvu smetnju. Smatra se da je u tom slučaju rodbinska veza toliko slaba da više ne utiče ni duhovno ni biološki na odnos.
Kako se određuje stepen srodstva?
Iako mnogima ova pravila deluju komplikovano, Crkva koristi jasnu metodologiju:
- Drugi stepen: brat i sestra
- Treći stepen: stric i bratanac
- Četvrti stepen: deca brata i sestre (rođaci iz prvog kolena)
- Peti do sedmi stepen: praunuci, čukunrođaci
- Osmi stepen i dalje: zajednički čukunded ili čukundeda
U konkretnom slučaju žene koja se obratila Crkvi, njihovo srodstvo pripada osmom stepenu, jer im je zajednička čukundeda. Prema pravilima, to znači da ne postoji prepreka za sklapanje braka, niti je potrebna dodatna saglasnost crkvenih vlasti.
Zašto ova pravila postoje?
Zabrana braka među bliskim srodnicima nije samo versko, već i društveno i medicinsko pitanje. Crkva postavlja ove granice kako bi se izbegle potencijalne genetske komplikacije kod potomstva, ali i kako bi se očuvala jasnoća porodičnih odnosa i sprečile moralne i socijalne dileme.
S druge strane, kada je veza dovoljno udaljena, biološki rizici praktično ne postoje, a Crkva pokazuje razumevanje za složenost savremenih odnosa.
Uloga episkopa: Duhovna i moralna procena
Kada par pripada petom, šestom ili sedmom stepenu srodstva, sveštenik ne može sam dati odobrenje. Tada se par obraća episkopu, koji kroz molbu i razgovor odlučuje da li će dati blagoslov. Taj proces nije samo administrativan – episkop ima zadatak da proceni duhovnu i moralnu zrelost para i okolnosti njihove veze.
Ukoliko ne postoji druga vrsta prepreka, poput ranijih brakova ili problema u zajednici, brak se najčešće dozvoljava.
Zanimljivosti iz tradicije
U prošlosti, naročito u seoskim sredinama, brakovi među daljim rođacima bili su češći. Razlozi su bili praktične prirode – očuvanje imanja, mali broj partnera u okolini i prihvaćeni običaji. Danas, iako se takvi brakovi ređe sklapaju, slične dileme i dalje postoje.
Zato Crkva i dalje ima važnu ulogu – ne samo kao čuvar vere, već i kao savetodavno telo koje pomaže ljudima da razjasne moralne i porodične dileme.
Šta kada društvo ne razume?
Pitanje rodbinske veze u vezi često izaziva nelagodu – ne zbog stvarne prepreke, već zbog straha od osude okoline. Ljudi se boje komentara, glasina i osuda, iako sa stanovišta Crkve, a često i zakona, ne postoji ništa sporno.
Zato jasna i nedvosmislena pravila Srpske pravoslavne crkve pružaju sigurnost vernicima. Kada Crkva kaže da nema prepreka, tada ni zajednica nema razlog da sumnja u ispravnost te veze.
Zaključak: Kada ljubav ima svoj put
Brak između srodnika nije automatski zabranjen. Crkva jasno pravi razliku između bliskog srodstva, koje nije dozvoljeno, i daljeg srodstva, gde brak može biti moguć – uz ili bez episkopskog blagoslova, u zavisnosti od stepena.
U konkretnom slučaju žene iz Srbije, brak sa partnerom koji joj je rođak u osmom kolenu nije smetnja. Štaviše, Crkva je poručila da nema prepreka za crkveno venčanje. To je poruka sigurnosti i mira, važna za mnoge koji se nađu u sličnoj situaciji.
