Borba za pravedniji penzioni sistem: Da li je 13. penzija moguća za penzionere u Bosni i Hercegovini?
Pitanje penzija u Bosni i Hercegovini ponovo je postalo jedno od centralnih tema u javnosti. Kako se svakodnevni troškovi života povećavaju, penzioneri širom zemlje suočavaju se sa ozbiljnim izazovima u pogledu finansijske sigurnosti i kvaliteta života. U tom kontekstu sve češće se postavlja pitanje: Da li je uvođenje 13. penzije realna mogućnost, i šta je potrebno da bi se to ostvarilo?
Težak položaj penzionera u realnosti
U Bosni i Hercegovini veliki broj starijih građana danas živi sa skromnim primanjima, dok su cijene osnovnih životnih potrepština u stalnom porastu. Prema izjavama predstavnika Saveza udruženja penzionera, mnogi ljudi sa dugogodišnjim radnim stažom danas jedva preživljavaju.
Na nedavnim sastancima penzionerskih udruženja diskutovalo se o brojnim temama, među kojima su istaknute:
- Nedovoljna visina najnižih penzija
- Nepravedan odnos prema onima sa kraćim radnim stažom
- Neusklađenost penzija sa realnim troškovima života
- Potreba za dodatnom pomoći u obliku 13. penzije
Šta bi značila 13. penzija?
Uvođenje 13. penzije predstavljalo bi dodatnu isplatu jednom godišnje, najčešće u periodu praznika, kao oblik podrške penzionerima u najosetljivijem delu godine. U mnogim zemljama regiona ovakva praksa već postoji, bilo kroz zakonska rešenja ili kao privremene mere podrške tokom inflatornih perioda.
Za penzionere u Bosni i Hercegovini, ova dodatna isplata značila bi mogućnost da lakše pokriju osnovne troškove, naročito u zimskim mesecima kada su izdatci za grejanje, lekove i hranu najviši.
Postojeće inicijative i zakonske prepreke
Na sjednici Upravnog odbora Saveza penzionera Federacije BiH, predložene su izmjene zakona koje bi donekle ispravile postojeću nepravdu prema osobama koje su uplaćivale doprinose tokom 15 do 20 godina radnog staža. Predlog je bio da te penzije iznose najmanje 60 procenata od prosečne penzije, ali nažalost, ovaj prijedlog nije prošao.
Pored toga, postoje inicijative za usklađivanje penzija dva puta godišnje, što bi donekle ublažilo efekat rasta troškova života. Međutim, mnogi smatraju da to nije dovoljno, posebno u uslovima visoke inflacije i promenjivog tržišta.
Mogućnost protesta i pritiska javnosti
Ako se zahtevi penzionera ne usvoje u razumnom roku, udruženja su najavila mogućnost organizovanja protesta početkom naredne godine. Cilj ovih protesta nije samo zahtev za dodatnim isplatama, već i skretanje pažnje na položaj starijih građana i njihovu potrebu za sigurnom i dostojanstvenom starošću.
Ovakvi pritisci javnosti, iako ne garantuju brze promene, često su prvi korak ka otvaranju ozbiljnog dijaloga sa donosiocima odluka.
Značaj sistemskih reformi
Suočeni sa složenim izazovima, penzioni sistemi zahtevaju sveobuhvatne reforme koje obuhvataju:
- Održivost fondova
- Pravedniji obračun penzija
- Bolju zaštitu ranjivih grupa
- Transparentnost u donošenju odluka
Penzioneri ne traže privilegije, već osnovna prava koja proizilaze iz decenija uplaćivanja doprinosa i rada. U tom svetlu, uvođenje 13. penzije ne bi trebalo da bude shvaćeno kao privilegija, već kao oblik dodatne podrške onima kojima je najpotrebnija.
Zaključak: Dostojanstvena starost je društvena obaveza
Diskusije o penzionom sistemu, visini penzija i dodatnim isplatama nisu samo tehnička pitanja – one su pokazatelj načina na koji se društvo odnosi prema starijim članovima zajednice. Penzioneri su ljudi koji su decenijama doprinosili razvoju zajednice, i sada s pravom očekuju sigurnost, poštovanje i brigu.
Borba za uvođenje 13. penzije nije samo borba za novac, već borba za dostojanstvo, pravdu i osnovnu ljudsku sigurnost. Ako društvo želi biti stabilno, mora poštovati one koji su ga gradili.
