Susret koji menja sve
Stajao je kraj ograde na kojoj je nekada urezao svoje ime.
Daske su potamnele, nakrivile se, a iza njih sve je zaraslo u jorgovan i koprivu.
Vazduh je bio gust od mirisa zemlje i starog drveta.
Prstima je prešao po hrapavoj površini — i sećanje je bljesnulo.
Kako je kao dečak preskakao ovu ogradu da pobegne do reke,
dok je majka vikala s prozora da se vrati na večeru.
Deset godina tišine
Prošlo je deset dugih godina.
Pokušavao je da zaboravi ovo mesto — i onog sebe koji je ovde živeo.
Otišao je ljut, povređen, uveren da mu je sve ovde preusko.
Mislio je da će s druge strane kapije početi nešto novo, bolje.
Ali godine su prolazile, i jedne noći sanjao je majku.
Stajala je na pragu i rekla:
„Vrati se. Kuća ne sme da bude prazna.“
Povratak kući
Nije izdržao.
Kupio je kartu, seo u prvi autobus.
Bez poziva, bez reči — samo s osećajem da ga neko još čeka.
Kada je stigao, put je bio mokar od kiše.
Sve je izgledalo isto, samo tiše.
Krov se slegao, kapija nakrivila, a na njoj tabla: „Na prodaju.“
Zastao je.
Prsti su mu zadrhtali na staroj rezi.
Vrata su škripnula — i miris bašte udario ga je kao detinjstvo.
Majka i sin
U bašti, među jabukama, stajala je žena s maramom i kantom u ruci.
Podigla je pogled — kanta je ispala.
„Saša?..“
On je zakoračio napred.
Glas mu se slomio:
„Mama?..“
Zagrlila ga je. Dugo, čvrsto, kao da ga vraća u život.
Osetio je kako joj ramena drhte,
a negde blizu zaplakala je ptica.
Novo poglavlje
Kad se odmakla, iza nje je stajao muškarac — visok, s detetom u naručju.
Dečakom od pet godina, sa svetlom u očima koje je i sam nekada imao.
Muškarac je rekao:
„Saša, ovo je tvoj brat.“
Na trenutak je ćutao.
Gledao je dečaka — malo ogledalo sebe.
Majku — stariju, krhkiju, ali istu.
I nešto mu se steglo u grudima.
Kleknuo je.
Dečak je prišao, pružio ruku i tiho rekao:
„Zdravo.“
Saša se nasmejao kroz suze.
I tada je shvatio — kuća ga je zaista čekala.
Ne zidovi.
Ljudi.
🔹 Topla priča o povratku, oproštaju i porodici koja nikada ne prestaje da čeka.
🔹 Podsjetnik da ponekad ne moramo pronaći novo mesto — već samo vratiti se onome što nas je oduvek čekalo.
