Tiha snaga: priča o Lejli i porodici Hasić
Nedeljni ručak u kući porodice Hasić bio je primer discipline i reda: sto prepun mirisnih jela, atmosfera tiha, a Fatima, majka domaćina, spremna da proceni svakoga prema svojim standardima. Za nju, vrednost žene merila se radom i doprinosom domaćinstvu.
Lejla, koju je Fatima često nevidljivo ocenila, sedela je tiho, dok je njena predanost porodici prolazila nezapaženo. Njen trud, proveden u noćima rada i brige za dom, bio je stub koji niko nije video.
Adnan je sedeo pognute glave, posmatrajući situaciju, dok je bolno gledao ženu koja u tišini nosi teret doma. Kada je Fatima izgovorila poslednju kritiku, Adnan je stao uspravno i rekao: „Dosta.“
Na stolu se našla fascikla koja je otkrila istinu: Lejla je tokom meseci podmirivala račune, obezbeđivala hranu i lekove, sve bez pompe, bez pohvale. Svaki predrasudni sud Fatime bio je razoružan dokazima.
Kroz suze, Adnan je objasnio: „Nisi pitala. Samo si sudila. Ali Lejla je bila tu. Uvek.“
Taj nedeljni ručak više nije bio prostor kritike, nego priznanja istinske hrabrosti i žrtve. Lekcija koju je Fatima naučila bila je jasna: prava snaga nije u onome što je vidljivo, nego u tišini i istrajnosti onih koji nas podržavaju, bez pompe i očekivanja hvale.
