Kako je jedan čin dobrote promenio moj život i otvorio vrata ka snovima
Izgubila sam posao jer sam postupila ispravno — i već sutradan, svet koji sam mislila da poznajem potpuno se preokrenuo.
Imala sam samo 18 godina, ali život me je već naučio surovim lekcijama. Radila sam u malom, porodičnom restoranu, ne u kontaktu sa gostima, već u pozadini — sređivala stolove, ribala sudove i čistila dok mi prsti nisu naborali, uz minimalac i stalni strah od ukora.
Nakon gubitka roditelja u saobraćajnoj nesreći, nasledila sam staru kuću i dug koji je dolazio s njom. Svaki dolar bio je važan.
Jedne olujne noći, dok sam nosila smeće, pronašla sam čoveka polu-pokopanog pored kontejnera, drhtavog i iznemoglog od hladnoće. Iako sam znala da rizikujem gnev šefa, povukla sam ga unutra, dala mu toplu odeću i ostatke supe, i omogućila mu da prespava u skladištu.
Sledećeg jutra, vlasnik restorana saznao je i bio besan. Odmah su me otpustili.
Bila sam slomljena, ali sledećeg dana, kada sam stigla kući, pronašla sam na otiraču kovertu bez pošiljaoca. Unutra je bila avionska karta za Njujork, svež novac i poruka:
“Derek, ono što si učinila juče pokazalo je kakav si čovek. Imam prijatelja koji upravlja jednim od najprestižnijih restorana u Njujorku i rekao sam mu za tebe. Saglasio se da te zaposli kao pripravnika. Idi. Imaš budućnost veću nego što misliš. — Mark”
Mark? Menadžer koji me je otpustio?
Sledećeg dana sam krenula za Njujork. Prvi put sam napustila svoju državu, prvi put letela avionom. Stajala sam pred luksuznim restoranom, spremna da učim, radim i pokažem svoj potencijal.
Mesecima sam učila jelovnik, služila goste, dolazila ranije, odlazila kasnije. Svaki dan sam se sećala čoveka pored kontejnera, njegove potrebe i mog izbora da pomognem.
U roku od nekoliko meseci postala sam najbolji konobar, vodila timove, organizovala događaje i privatne večere. Pet godina kasnije, nosila sam titulu generalnog menadžera.
Jednog kišnog dana, Mark je došao kao gost. Pogledao je restoran koji sam gradila, a zatim mi rekao:
“Nikada nisi bila samo konobar. Samo si čekala pravo mesto da zasijaš.”
Nasmejala sam se. “A ti si bio taj koji je otvorio vrata.”
Pouka priče:
Jedan čin dobrote, hrabrost i doslednost mogu promeniti nečiji život. Ponekad vrata koja izgledaju zatvorena, vode do novih početaka, ako verujete u sebe i u ljude oko sebe.
