BABA JE IMALA 93 GODINE KADA JE UMRLA I SAHRANJIVALI SMO JE DVA DANA
Baba je imala 93 godine kada je umrla i shranjivali smo je dva dana nakon što je umrla. Sva se pokočila i morali smo da zovemo komšiju da joj polomi ruke da ih možemo prekrstit kako bi smo
mogli da je stavimo u sanduk.
Komšija nas je pitao gde je baba, mama je rekla da je u sobi, te ga pustila u kuću. Ušao komšija u sobu i počeo da babi lomi ruke, kad baba vrisne. Vrišti baba, vrišti komšija, vrištim ja (bila sam ispred vrata) mama dolazi, smiruje situaciju i kaže “Pobogu komšija ne ta baba, druga baba u sobi levo, to joj je sestra došla na sahranu”…
“Moja mama je izgubila život u bolnici dok me rađala… Žensko sam i tata me se odrekao istog trenutka, nije želio da me odgaja. Mene su tada da ne bih završila u domu uzeli baka i deda, naravno sa mamine strane. Odrasla sam uz baku, tata nikada čak nije ni došao da me vidi, nije čak nikada ni pitao za mene.
Dobio je djecu sa drugom ženom i oni su mu bili sve, a ja niko i ništa. Prije par dana sam završila fakultet, MEDICINSKI, a sve zahvaljujući mojoj baki, deda je na žalost umro kada sam imala samo 8 godina. Baka je i zadnji novac odvajala za mene, a jučer me je, nećete mi vjerovati moj tata dodao na fb-u, NAKON 25 GODINA. Malo čudno baš kada sam diplomirala da me se sjetio i poželio da me ima u prijateljima.
Ne mogu da vjerujem koliko je loš čovjek, nakon svega šta mi je uradio u životu sada kada vjerovatno misli da može imati korist od mene želi da mi se približi. Nekada mrzim sebe jer sam potomak takvog čovjeka… Naravno nisam ga prihvatila za prijatelja i nimalo se ne kajem jer sam ga odbila… Čak mi je u neku ruku drago da je ovo uradio da barem na trenutak osjeti kako je biti odbačen.
