Zašto Jordan, Irak i Sirija presreću iranske rakete upućene ka Izraelu? Istorijski i geopolitički kontekst
Nedavni sukob između Irana i Izraela ponovo je privukao pažnju globalne javnosti. Dok su direktne vojne akcije između dve zemlje u centru pažnje, posebnu pažnju stručnjaka izazvala je reakcija arapskih zemalja regiona, posebno Jordana, Iraka i Sirije – koje su, prema dostupnim podacima, aktivno učestvovale u presretanju iranskih raketa koje su bile usmerene ka izraelskoj teritoriji.
Zašto bi ove zemlje, koje su tradicionalno bile u političkom i ideološkom raskolu s Izraelom, danas igrale ovakvu ulogu? Odgovor se krije u složenoj istoriji, bezbednosnim kalkulacijama i promeni regionalnih savezništava.
Sukob Iran – Izrael: Početak nove eskalacije
Sve je počelo intenziviranjem izraelskih napada na ciljeve u Iranu, uključujući vojne, nuklearne i civilne objekte. Kao odgovor, Iran je lansirao stotine projektila i bespilotnih letelica prema izraelskoj teritoriji. Mnoge od njih su presrele izraelske odbrambene snage, ali i međunarodni partneri poput Sjedinjenih Američkih Država.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da su i arapske zemlje – Jordan, Irak i Sirija – takođe presretale te projektile. Ova činjenica otvara brojna pitanja o motivima i promenjenim bezbednosnim prioritetima ovih država.
Jordan – Saveznik stabilnosti u regiji
Jordan se ističe kao ključni američki i zapadni saveznik u regionu. Iako se geografski i istorijski nalazi u bliskoj vezi sa Palestinom, Jordan je odavno izgradio stabilne diplomatske odnose sa Izraelom, uključujući mirovni sporazum iz 1994. godine, čime je postao druga arapska zemlja koja je priznala Izrael (posle Egipta).
Odnosi Jordana i Izraela dodatno su učvršćeni tokom tzv. “crnog septembra” (1970), kada je Jordanska vojska sukobila sa PLO-om (Palestinska oslobodilačka organizacija), a Izrael pružio logističku podršku Jordanu. Od tada, iako su politički stavovi često bili različiti, vojna saradnja i koordinacija u oblasti bezbednosti nisu izostale.
U trenutnoj situaciji, Jordan, kao država koja direktno graniči s Izraelom, ima strateški interes da ne dozvoli da strane rakete prelete njegov vazdušni prostor, bilo zbog vlastite bezbednosti, bilo zbog međunarodnih obaveza i očuvanja stabilnosti.
Irak i Sirija – Promenjeni geopolitički pejzaž
Iako su Irak i Sirija ranije bile blisko povezane sa Iranom, protekle godine su donele značajne promene:
- Irak je prošao kroz više faza političke tranzicije i danas ima vladu koja balansira između zapadnih i regionalnih uticaja. Aktivnosti milicija lojalnih Iranu su pod povećanim nadzorom, a iračke vlasti sve češće insistiraju na očuvanju suvereniteta i sprečavanju da se Irak koristi kao lansirna platforma za raketne napade.
- Sirija, iako još uvek u velikoj meri pod uticajem Teherana i Moskve, takođe ima interese u izbegavanju direktne vojne eskalacije sa Izraelom, jer je već deceniju u ratu i suočena sa ogromnim unutrašnjim izazovima. Kontrola neba, posebno u južnoj Siriji, često se obavlja u koordinaciji sa Rusijom, koja ima interes u stabilizaciji regiona.
Ključni faktori koji objašnjavaju akcije ove tri zemlje
- Bezbednosni interesi – Ni Jordan, ni Irak, ni Sirija ne žele da njihova teritorija postane “kolateralna šteta” u potencijalnom regionalnom ratu.
- Međunarodni pritisci i savezništva – Jordan je partner SAD-a i član antiiranske bezbednosne mreže u regionu. Irak i Sirija su pod različitim međunarodnim pritiscima da ograniče prostor za proiranske paravojne strukture.
- Strah od regionalne destabilizacije – Još jedan veliki sukob mogao bi izazvati nove talase izbeglica, ekonomske gubitke i slom institucija u već krhkim državama poput Iraka i Sirije.
Zaključak
Iako je sukob Iran – Izrael prvenstveno bilateralni, njegovi efekti su regionalni i globalni. Učešće arapskih zemalja u presretanju iranskih projektila pokazuje da geopolitika Bliskog istoka više nije crno-bela.
Jordan, Irak i Sirija danas donose odluke vođene sopstvenim strateškim interesima, a ne isključivo ideološkim ili verskim linijama. Njihove akcije ne znače nužno podršku izraelskoj politici, već pokušaj da se očuva unutrašnja stabilnost i izbegne uvlačenje u širi rat.
