Zašto Hitne Službe Dežuraju Kod Tunela Munjino Brdo i Laz: Da li Srbija Prati EU Standarde?
Otvaranjem najdužih tunela u Srbiji – Munjino brdo i Laz – javnost se sve više pita koliko su nove saobraćajnice bezbedne i zašto se u njihovoj blizini angažuju hitne službe. Ova praksa izazvala je polemike, ali stručnjaci tvrde: ovo je znak odgovornog planiranja, koje je u skladu sa evropskim bezbednosnim normama.
Tuneli koji mijenjaju infrastrukturu
Tunel Munjino brdo (2.864 m) i tunel Laz (2.624 m) predstavljaju važnu saobraćajnu vezu u zapadnoj Srbiji, i trenutno su najduži u zemlji. Njihov značaj, osim u povezivanju regija, ogleda se i u izazovima koje dugački tuneli nose za bezbednost učesnika u saobraćaju.
Preduzeće „Putevi Srbije“ je najavilo da će u svakom trenutku najmanje osam do deset osoba biti prisutno u blizini tunela – uključujući vatrogasce, medicinske ekipe i policiju.
Da li je to u skladu sa standardima EU?
Da. Prema evropskoj direktivi o bezbednosti tunela na putnoj mreži (Direktiva 2004/54/EC), svi tuneli duži od 500 metara moraju imati posebne bezbednosne protokole – uključujući sisteme nadzora, osvetljenja, signalizaciju, kao i planove za hitne intervencije.
Kako pojašnjava profesor Krsto Lipovac sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, trajna ili privremena prisutnost hitnih službi na ulazima i izlazima iz dužih tunela potpuno je opravdana i česta praksa u zemljama EU.
Medicinske ekipe i dežurstva – istina i kontekst
Nakon što su se pojavile informacije da će medicinske ekipe dežurati direktno ispred tunela, iz Doma zdravlja Čačak pojašnjeno je da to nije tačno. Umesto toga, pojačane su dežurne ekipe u ambulanti u Parmencu, selu najbližem ovoj saobraćajnici. Na taj način, omogućava se brža intervencija u slučaju nesreće, a osoblje ostaje u ustanovi koja ima odgovarajuće uslove.
Uvođenje treće smjene u ambulanti od 18. jula 2025. rezultat je povećanog saobraćaja tokom ljetne sezone, a ne vanstandardne ili neplanske reakcije.
Sigurnost kao prioritet
Stručnjaci upozoravaju da su tuneli posebno rizična mesta zbog otežane evakuacije, loše vidljivosti i potencijalno teških nesreća. Upravljanje ovim objektima u Srbiji vrši se 24 sata dnevno iz operativno-upravljačkih centara, uz jasno definisane procedure za vanredne situacije.
Prisustvo hitnih službi u blizini tunela, čak i ako privremeno, doprinosi bržoj reakciji u slučaju nezgoda, povećava bezbednost vozača i ispunjava osnovne preporuke evropskih saobraćajnih standarda.
Zaključak:
Dežurstva hitnih službi kod tunela Munjino brdo i Laz nisu preuveličana mjera, već korak ka podizanju nivoa bezbednosti na nivo koji je u skladu sa evropskim standardima. U vremenima kada broj saobraćajnih nesreća raste, ovakve inicijative treba posmatrati kao odgovoran i neophodan odgovor na nove infrastrukturne izazove.
