U jednom periodu svog života
U jednom periodu svog života ušla sam u odnos koji nije bio klasičan ni društveno prihvaćen – bila sam u vezi sa osobom koja je bila u braku. Zvuči šokantno, i razumem da mnogi odmah osuđuju, ali želim da podelim svoje iskustvo bez ulaska u senzacionalizam ili opravdavanje bilo čijih izbora.
On je od početka bio potpuno otvoren – rekao je da je oženjen, da nema nameru da napušta porodicu i da njegova supruga ne zna za naš odnos. Nije mi obećavao ništa, niti sam ja to tražila. Iskreno, ni ja u tom trenutku nisam želela emotivnu vezu sa obavezama. Oboje smo znali na čemu smo.
Vreme koje smo provodili zajedno bilo je ispunjeno izlascima, putovanjima, razgovorima i pažnjom koju sam tada želela. Materijalna strana tog odnosa nije mi bila glavni motiv, ali ne mogu poreći da je on često preuzimao inicijativu da plati večere, organizuje putovanja i generalno stvori atmosferu u kojoj sam mogla da se opustim i ne mislim o svakodnevnim brigama.
Ipak, bila sam svesna da taj odnos ima granice. Nije bilo mesta ljubomori, planovima za budućnost, niti pokušajima da utičem na njegov porodični život. Sve što se dešavalo, bilo je između nas dvoje, ali daleko od stvarnog, stabilnog odnosa.
Danas, s vremenskim odmakom, gledam na to iskustvo sa izvesnom dozom distance. Naučila sam mnogo – pre svega o sebi, svojim granicama, ali i o tome koliko je važno ne zavaravati se. Veze koje se grade na skrivanju i poluistinama nikada ne mogu imati istinski zdrav temelj. Nisam se u tom odnosu osećala loše u trenutku kada se dešavao, ali sada razumem koliko je važno birati odnose u kojima postoji otvorenost, sloboda i poštovanje – prema sebi i prema drugima.
Ne osećam kajanje, ali više ne bih birala isti put. Svako od nas snosi odgovornost za svoje odluke, ali isto tako ima pravo da iz njih izvuče lekciju i krene zdravijim, iskrenijim putem.
