Sinova pažnja u restoranu – tiha lekcija za sve nas
U jednom restoranu, stariji gospodin večerao je sa svojim sinom. Bio je vidno slab, a ruke su mu se tresle. Dok je jeo, nekoliko zalogaja mu je palo na odeću – ostavljajući tragove na košulji i pantalonama.
Ljudi za susednim stolovima posmatrali su prizor sa nelagodom. Ipak, sin je ostao potpuno smiren. Bez ijedne reči osude, ustao je i pažljivo poveo oca u toalet restorana. Tamo mu je obrisao ruke, očistio odeću, namestio kosu i pažljivo mu podesio naočare.
Kada su se vratili za sto i potom krenuli ka izlazu, većina gostiju ih je ćutke posmatrala. U tom trenutku, jedan stariji gospodin se obratio sinu:
“Zar ne misliš da si ostavio nešto iza sebe?”
Sin je zastao i ljubazno odgovorio:
“Ne, gospodine, mislim da nisam.”
Stariji čovek je tada rekao:
“Ostavio si lekciju za svakog sina i nadu za svakog oca.”
Ova priča nas podseća da poštovanje i briga prema roditeljima ne bi trebalo da prestanu sa njihovim starenjem – naprotiv. Ljubav, pažnja i strpljenje koje pružamo onima koji su nas podizali ostaju najdublji oblik zahvalnosti koji možemo pokazati.
