Priča koja podsjeća: Ne sudite nikome prebrzo

U jednom malom kafeu, starija žena je tiho sedela za stolom i proučavala meni.

Konobarica je prišla da uzme porudžbinu, a žena ju je upitala:

„Koliko košta komad torte?“

„Tri eura“, odgovorila je konobarica, pomalo užurbano jer je imala mnogo stolova da posluži.

Starica je tada počela brojati novčiće iz svog džepa i ponovno pitala:

„A najmanji komad – koliko košta?“

„Dva eura“, odgovorila je konobarica.

„U redu, uzet ću taj manji“, rekla je starija gospođa s osmehom.

Konobarica joj je donela tortu i tiho ostavila račun na sto. Starica je polako i sa zadovoljstvom pojela kolač, ustala, ostavila novac i izašla.

Kada je konobarica došla da počisti sto, primetila je da je na stolu ostavljena i napojnica od 1 euro.

U tom trenutku je shvatila: starica je imala tačno tri eura. Umesto da uzme ono najbolje za sebe, izabrala je manji komad torte – da bi ostavila napojnicu.

Dirnuta gestom, konobarica je požurila napolje da joj zahvali, ali žena je već otišla.

Ta jednostavna situacija ostavila je dubok utisak: ponekad oni koji imaju najmanje – daju najviše.