Dođem kući u dva ujutro i ne mogu da vjerujem
Dođem kući u dva ujutro i ne mogu da vjerujem – žena je upravo skuhala ručak, još topao, baš da ne bih jeo hladno. Veš je opran, kuća sređena. Zamolila me da ručam i odmorim se, iako joj je to bilo neobično, tako sam i uradio.
U snu me probudi fen za kosu. Ustanem da vidim šta radi, a ona oblači kratku suknju, pali auto i odlazi. Znao sam da ide sa nekim, ali sam je ispoštovao i vratio se u krevet.
Stigla je kasno noću. Pozvao sam je da razgovaramo o tome gdje je bila cijeli dan. Rekla mi je da je bila poslovno sa kolegom i da je poslije ručka išla kod njega u stan.
Bila je iskrena i otvorena. Nisam bio ljubomoran. Razumijem njenu potrebu i želim da živim u mirnom braku. Nisam ljubomoran na svoju ženu.
