Baka sa Dunava: Nezaboravan razgovor o ljubavi, slobodi i samopoštovanju
Jednog sunčanog julskog dana, drugarica i ja odlučile smo da provedemo dan u Novom Sadu – prvo na Štrandu, a potom da se prepustimo spontanosti. Tako smo stigle do jedne manje poznate plaže uz Dunav, mirne i tihe, gotovo napuštene tog dana. Sunce je bilo jako, pa smo odlučile da ostanemo i odmorimo.
Dok sam se trudila da izbegnem pesak jer sam se namazala uljem za sunčanje, moja prijateljica je tiho motala cigaretu i pila kafu iz termosa. Tog dana bila je zamišljena – prolazila je kroz težak period nakon raskida sa partnerom, s kojim je bila šest godina. Saznala je da je bio neiskren prema njoj, i to ju je duboko pogodilo.
Započele smo razgovor o ljubavi, očekivanjima i razočaranjima. Delile smo priče, prisećale se situacija koje su nas oblikovale i pokušale da pronađemo snagu u sopstvenim greškama i lekcijama.
Tada nam je prišla jedna starija gospođa, nasmejana i opuštena, noseći kofer pun nektarina.
„Imate li možda jednu kaficu za mene?“ upitala je vedro.
Počele smo da razgovaramo. Gospođa, koja je imala skoro 75 godina, pričala nam je o svom životu, iskustvima i vrednostima koje je usvojila tokom godina.
Lekcija života iz usta jedne mudre žene
Podelila je s nama kako je njen brak bio ispunjen obavezama – kuvanje, briga o deci i svakodnevnim zadacima – ali često bez zahvalnosti i razumevanja. Iako je godinama bila posvećena porodici, često se osećala nevidljivo.
Ispričala je da je nakon smrti supruga osetila i tugu, ali i izvesno olakšanje – jer je konačno mogla da živi slobodno, bez očekivanja i pritiska. Kasnije se ponovo udala, iz straha od samoće, ali je shvatila da je ta odluka bila vođena potrebom za sigurnošću, a ne srećom.
„Muškarci često misle da su nezamenljivi, a mi se ponekad samo plašimo da ostanemo same. A u stvarnosti, kada prihvatiš sebe i svoju vrednost – više ti nije potrebna potvrda sa strane.“
Poruka koju ćemo pamtiti
Na kraju našeg kratkog susreta, rekla nam je nešto što ću zauvek pamtiti:
„Vi ste mlade i pametne. Ne žurite da se uklopite u tuđe predstave o tome kako život treba da izgleda. Uživajte, učite, volite – ali nikad ne zaboravite sebe.“
Potom je, sa osmehom i torbom punom nektarina, požurila na pozorišnu predstavu sa prijateljicom – nešto što joj, kako je rekla, nijedan od njenih partnera nikada nije priuštio.
Zaključak
Taj spontani susret na obali Dunava bio je mnogo više od razgovora. Bio je podsetnik na snagu žena, na važnost samopoštovanja i na slobodu koju ne treba uzimati zdravo za gotovo. Naučile smo da prava ljubav ne podrazumeva odricanje od sebe, već upravo suprotno – osnaživanje i rast.
Ženska solidarnost, razumevanje i podrška – to su vrednosti koje nose pravu težinu. A baka sa Dunava nas je podsetila da nikada nije kasno da se izabere sebe.
