Lavrov u UN-u o Bosni i Hercegovini – oštar kritik Zapada i najava za oktobar
Uvod
Tokom opće debate 80. Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov izneo je detaljne stavove o situaciji na Balkanu, s naglaskom na Bosnu i Hercegovinu. Njegove izjave izazvale su pažnju zbog oštrog tona prema zapadnim državama, ali i zbog najave da će ova tema biti u fokusu Saveta bezbednosti UN-a 31. oktobra.
U nastavku donosimo pregled ključnih poruka koje se tiču BiH, analizu njihovog značaja i moguće implikacije.
Ključne izjave Lavrova o BiH
- Sabotiranje Dejtonskog sporazuma i mešanje Zapada
Lavrov je optužio zapadne sile da potkopavaju suverenitet Bosne i Hercegovine, tvrdeći da “Zapad sabotira Dejtonski sporazum i vodi ka kolapsu državnosti BiH”. - Napad na vitalne interese srpskog naroda
On je naglasio da se, kako tvrdi, u BiH i na Kosovu sprovodi politika koja ugrožava prava Srba, uključujući i pravoslavne institucije. - Nelegitimnost visokog predstavnika i pritisci na srpske lidere
Ruski diplomat je optužio visokog predstavnika u BiH, Christiana Schmidta, za zloupotrebe i forsiranje rešenja bez legitimiteta te je nazvao njegovo delovanje “anakronizmom”. Takođe je istaknuo navodne pritiske na političke predstavnike iz Republike Srpske kroz “isfabrikovane” krivične procese. - Najava za 31. oktobar – Savet bezbednosti UN-a
Lavrov je izjavio da će 31. oktobra, tokom predsedavanja Rusije u Vijeću sigurnosti UN-a, tema Bosne i Hercegovine biti detaljno razmatrana. On je najavio da će partneri morati da odgovore na, kako je rekao, “neugodna pitanja”.
Zašto ove izjave imaju važnost?
- Geopolitički pritisci: Pozicioniranje Rusije kao zagovornika Dejtona i zaštitnika prava Srba u BiH omogućava ruskoj diplomatiji da jača uticaj na regionalnoj sceni.
- Podizanje teme u međunarodnim institucijama: Najava da će BiH biti tema Saveta bezbednosti ukazuje na nameru da se međunarodna pažnja usmeri na unutrašnje prilike u zemlji.
- Unutrašnji politički pritisci: Izjave mogu imati efekta na domaću politiku, posebno unutar Republike Srpske, gde se često koristi diskurs o zaštiti prava Srba.
- Reakcije međunarodne zajednice: Ovakvi govori mogu izazvati diplomatske odgovore iz BiH, Evropske unije i SAD, i potencijalno dodatno polarizovati stavove.
Šta dalje očekivati?
- Tema BiH biće na dnevnom redu Saveta bezbednosti 31. oktobra, kada će ruska strana, formalno kao predsedavajuća, izneti svoje stavove i tražiti odgovor od drugih članica.
- Moguće je da će diplomatska napetost porasti, posebno ako Rusija pokušava da pristupi rezolucijama koje bi podržale njene stavove.
- Unutar same Bosne i Hercegovine, izjave poput ovih mogu služiti političkim akterima kao alat mobilizacije birača i jačanja unutrašnjih pozicija, posebno u entitetima.
- Među međunarodnim akterima moguće su diplomatske reakcije, pozivi na dijalog, ali i oštrije osude mešanja u unutrašnja pitanja.
Zaključak
Govori Sergeja Lavrova pred Generalnom skupštinom UN-a predstavljaju strateški potez ruske diplomatije u kontekstu regiona Balkana i Bosne i Hercegovine. Njegove optužbe o mešanju Zapada, kritike na račun visokog predstavnika i najava da će se BiH naći u fokusu Saveta bezbednosti 31. oktobra, upućuju na nameru da se pitanje unutrašnje strukture BiH i međunarodnog nadzora pozicionira kao globalna tema.
