Priča o dobroti koja menja živote: Baka Stana i gest koji je inspirisao celo selo

Baka Stana je živela mirno i skromno u staroj kući koja je na svaki vetar tiho škripala. Njena jedina ušteđevina nalazila se u maloj limenoj kutiji sakrivenoj u dnu ormara — novac koji je odvajala kako ne bi bila teret svojoj porodici kada jednog dana više ne bude tu.

U kući preko puta živeo je Milan, vredan čovek koji se borio da obezbedi dovoljno za svoje troje dece. Nakon gubitka posla, nagomilali su se računi i dugovi, a toga jutra ispred njihove kuće pojavila se ekipa elektrodistribucije. Uprkos njegovim molbama, odluka o isključenju struje već je bila doneta.

Baka Stana je sve posmatrala sa prozora. Videla je zabrinutog oca i decu koja nisu razumela zašto će ostati u mraku. Tada je tiho otvorila svoju limenu kutiju.

Sav novac koji je godinama štedela odnela je Milanu.

„Neka deca imaju svetlo“, rekla je jednostavno.

Milan je pokušao da odbije, ali baka Stana je insistirala. Zahvaljujući njenoj pomoći, struja je ostala uključena.

Umesto razumevanja okoline, često je nailazila na podsmeh. Govorili su da je ostala bez ičega i da je previše dala. Ona je ostajala mirna — učinila je ono što je smatrala ispravnim. Zima je, međutim, postajala sve hladnija i teža.

Jednog dana ispred njene kuće zaustavio se veliki kamion. Komšije su izašle da vide o čemu je reč. Radnici su počeli da iznose novi šporet, krevet, dušek, frižider i drva za celu zimu. Baka Stana je bila zbunjena.

„Sigurno je greška“, šapnula je. „Ne mogu ovo da platim.“

„Nema greške, bako“, rekao je jedan od radnika i pružio joj kovertu. U njoj je bio ugovor kojim je potvrđeno da joj je kompletna sahrana unapred plaćena, onako kako je oduvek želela.

Objasnili su joj da je jedan radnik iz ekipe koja je tog jutra isključivala struju ispričao svom poslodavcu šta je vidio — kako je Stana dala svoju ušteđevinu da pomogne komšijskoj deci. Vlasnik firme odlučio je da joj uzvrati dobrotu.

„Žena koja daje i kada ima malo, zaslužuje da živi dostojanstveno“, bila je njegova poruka.

Milan je stigao prvi, zagrlio je i rekao:

„Rekao sam da dobrota uvek nađe put da se vrati.“

Komšije koje su je ranije osuđivale ostale su bez reči. Tog dana shvatile su ono što je baka Stana znala celog života — da se dobro delo nikada ne gubi, već na neki način uvek pronađe put do onoga ko ga je pružio.

Te zime njena kuća bila je najtoplija u selu.
Živela je još deset mirnih i lepih godina, okružena poštovanjem i toplinom koju je sama nesebično delila.