Širenje sukoba na Bliskom istoku: koje su države bile pogođene iranskim napadima od početka rata 2026.
Uvod
Sukob između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela koji je započeo krajem februara 2026. godine brzo je prerastao u regionalnu krizu. Nakon američko izraelskih udara na iranske vojne i nuklearne ciljeve, Teheran je odgovorio nizom raketnih i dron napada na vojne baze i infrastrukturu u više država na Bliskom istoku.
Već u prvim danima sukoba meta su postale zemlje u kojima se nalaze američke vojne instalacije ili ključni saveznici Vašingtona. Napadi su uključivali balističke rakete, krstareće projektile i bespilotne letelice, a mnogi su bili usmereni na vojne baze, aerodrome i energetsku infrastrukturu.
U nastavku je pregled država koje su se našle na meti iranskih napada ili pokušaja napada od početka sukoba.
Izrael
Izrael je bio jedna od glavnih meta iranskog odgovora. Iran je lansirao veliki broj balističkih raketa i dronova prema izraelskim gradovima i vojnim lokacijama.
Sirene za uzbunu oglašavale su se u više gradova, uključujući Tel Aviv i druge velike urbane centre. Iako je veliki broj projektila presretnut protivraketnom odbranom, pojedini su uspeli da pogode ciljeve na teritoriji zemlje.
Irak
Na teritoriji Iraka nalaze se brojne vojne baze u kojima su raspoređene američke snage. Zbog toga su neke od njih postale meta iranskih napada dronovima i raketama.
Posebno su pominjane baze u regionu Erbila, gde su aktivirane protivraketne odbrane kako bi se presreli projektili.
Katar
Katar je takođe bio među prvim zemljama pogođenim iranskim raketnim napadima. Meta je bila vazdušna baza Al Udeid, jedna od najvećih američkih vojnih instalacija na Bliskom istoku.
U više navrata zabeležena su presretanja projektila iznad teritorije zemlje, dok su fragmenti raketa i dronova izazvali materijalnu štetu i povrede civila.
Saudijska Arabija
Saudijska Arabija je još jedna država u kojoj se nalaze strateški energetski objekti i vojna infrastruktura povezana sa zapadnim saveznicima.
Iranski projektili i dronovi bili su usmereni prema regionima u blizini glavnog grada Rijada i prema naftnim postrojenjima u istočnoj provinciji. Većinu projektila presrela je saudijska protivraketna odbrana.
Bahrein
Bahrein je važan zbog prisustva američke Pete flote. Iranski projektili i dronovi bili su usmereni prema lokacijama povezanim sa američkom mornaricom i vojnim instalacijama u zemlji.
U nekim incidentima zabeležena je materijalna šteta i civilne žrtve nakon pada krhotina presretnutih projektila.
Ujedinjeni Arapski Emirati
Ujedinjeni Arapski Emirati su tokom prvih dana sukoba bili meta velikog broja projektila i dronova. Prema zvaničnim podacima, lansirane su stotine bespilotnih letelica i raketa prema različitim lokacijama u zemlji.
Eksplozije i presretanja projektila zabeleženi su u blizini velikih gradova, uključujući Abu Dabi i Dubai, dok su pojedini incidenti izazvali materijalnu štetu i povrede.
Kuvajt
Kuvajt je takođe bio meta iranskih napada zbog prisustva američkih vojnih snaga i infrastrukture.
Iranski projektili i dronovi usmereni su prema vojnim bazama i aerodromima. Lokalna protivraketna odbrana presrela je veliki broj projektila, ali su zabeleženi i incidenti sa žrtvama i oštećenjem infrastrukture.
Jordan
Jordan se našao u zoni prelaska projektila i dronova. Njegova protivvazdušna odbrana aktivno je presretala projektile koji su prolazili kroz vazdušni prostor zemlje.
Meta je bila i jedna vazdušna baza na kojoj su raspoređene američke snage.
Dodatni incidenti u regionu
Osim navedenih država, zabeleženi su i pojedinačni incidenti u drugim regionima.
Jedan dron pogodio je pistu aerodroma u regionu Nahičevan u Azerbejdžanu, što je izazvalo diplomatske tenzije između dve države.
Prema izveštajima, projektili su presretani i u blizini vazdušnog prostora Turske, dok su dronovi ciljali vojne objekte povezane sa zapadnim snagama u regionu.
Zašto su ove države bile meta
Većina napada bila je usmerena na zemlje koje imaju jednu od sledećih karakteristika
prisustvo američkih vojnih baza
strateške energetske objekte
vojnu saradnju sa SAD ili Izraelom
važnu logističku infrastrukturu
Zbog toga su mnoge države Persijskog zaliva i šireg regiona postale deo sukoba iako nisu direktno učestvovale u napadima na Iran.
Zaključak
Sukob koji je započeo između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država brzo je prerastao u regionalnu bezbednosnu krizu. Napadi su se proširili na niz država na Bliskom istoku, posebno na one u kojima se nalaze američke vojne baze ili ključna infrastruktura.
Iako su mnogi projektili presretnuti, incidenti pokazuju koliko brzo lokalni sukobi mogu zahvatiti širi region. Dalji razvoj događaja zavisiće od diplomatskih pregovora, vojne situacije na terenu i reakcije međunarodne zajednice.
