Da li su žene sa većom zadnjicom zaista zdravije i inteligentnije. Šta pokazuju naučna istraživanja
Na društvenim mrežama i internet portalima godinama se pojavljuju tvrdnje da žene sa većom zadnjicom imaju bolje zdravlje, pa čak i viši nivo inteligencije. Takvi naslovi često privlače pažnju jer zvuče zanimljivo i neobično, ali se postavlja važno pitanje – koliko su takve tvrdnje zaista zasnovane na naučnim dokazima?
Odgovor nije jednostavan. Istraživanja zaista ukazuju na to da raspodela masnog tkiva u organizmu može imati određenu vezu sa zdravljem, ali to nikako ne znači da oblik tela sam po sebi određuje nečije zdravstveno stanje ili intelektualne sposobnosti.
U nastavku objašnjavamo šta kažu dosadašnja naučna saznanja.
Nije svako masno tkivo isto
Ljudsko telo skladišti masno tkivo na različitim mestima, a stručnjaci već godinama proučavaju kako ta raspodela može uticati na zdravlje.
Posebno se razlikuju dve vrste masnog tkiva:
- Visceralno masno tkivo, koje se nakuplja oko unutrašnjih organa u predelu stomaka.
- Potkožno masno tkivo, koje se nalazi ispod kože i češće se nakuplja na bokovima, bedrima i zadnjici.
Brojna istraživanja pokazuju da veće količine visceralne masti mogu biti povezane sa povećanim rizikom od pojedinih zdravstvenih problema, uključujući:
- dijabetes tipa 2,
- povišen krvni pritisak,
- bolesti srca i krvnih sudova,
- metabolički sindrom.
Sa druge strane, masno tkivo koje se uglavnom nalazi u donjem delu tela smatra se metabolički manje rizičnim u poređenju sa masnim naslagama u predelu stomaka.
Zašto se često pominje oblik tela u obliku kruške
Osobe kod kojih se masno tkivo više raspoređuje na bokovima, bedrima i zadnjici često imaju takozvani oblik tela u obliku kruške.
Pojedina istraživanja ukazuju da ovakav način raspodele masti može biti povezan sa manjim rizikom od određenih kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti u odnosu na osobe koje najveći deo masnih naslaga imaju u predelu stomaka.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste da masno tkivo u donjem delu tela drugačije skladišti masne kiseline i manje je povezano sa hroničnim upalnim procesima u organizmu.
Međutim, to ne znači da sama veličina zadnjice predstavlja pokazatelj dobrog zdravlja.
Šta zapravo najviše utiče na zdravlje
Oblik tela predstavlja samo jedan od brojnih faktora koji mogu biti povezani sa zdravstvenim stanjem.
Mnogo važniji uticaj imaju svakodnevne životne navike, među kojima su:
- uravnotežena ishrana,
- redovna fizička aktivnost,
- kvalitetan san,
- izbegavanje pušenja,
- umerena konzumacija alkohola,
- kontrola stresa,
- redovni preventivni lekarski pregledi,
- genetski faktori.
Zbog toga nije moguće proceniti nečije zdravlje samo na osnovu spoljašnjeg izgleda ili građe tela.
Da li veća zadnjica znači i veću inteligenciju
Ovo je deo tvrdnje koji se najčešće pogrešno tumači.
Povremeno se na internetu navode pojedina istraživanja koja su pronašla određene statističke povezanosti između raspodele masnog tkiva i pojedinih razvojnih ili zdravstvenih pokazatelja.
Međutim, dosadašnja naučna saznanja ne potvrđuju da veličina zadnjice određuje ili predviđa nečiju inteligenciju.
Inteligencija je veoma složena osobina na koju utiču brojni međusobno povezani faktori, uključujući:
- nasleđe,
- obrazovanje,
- porodično okruženje,
- životna iskustva,
- zdravstveno stanje,
- društveni i kulturni uslovi.
Zbog toga nije moguće donositi zaključke o nečijim intelektualnim sposobnostima na osnovu fizičkog izgleda.
Građa tela nije merilo vrednosti
Ljudi prirodno imaju različite telesne građe. Neko ima šire kukove, neko uži struk, neko izraženija ramena ili duže noge.
Takve razlike predstavljaju normalnu biološku raznolikost i ne određuju karakter, sposobnosti, inteligenciju niti ukupno zdravstveno stanje.
Stručnjaci naglašavaju da težnja ka određenom obliku tela, posebno zbog trendova na društvenim mrežama, ne bi trebalo da bude važnija od usvajanja zdravih životnih navika.
Šta možemo zaključiti
Dosadašnja istraživanja ukazuju da raspodela masnog tkiva može imati određenu povezanost sa rizikom od pojedinih bolesti, pri čemu se masne naslage u predelu bokova i butina često smatraju metabolički manje rizičnim od visceralne masti u predelu stomaka.
Ipak, to ne znači da je veća zadnjica garancija dobrog zdravlja niti da osobe drugačije telesne građe imaju lošije zdravstvene izglede.
Kada je reč o inteligenciji, ne postoje pouzdani naučni dokazi koji potvrđuju da postoji veza između veličine zadnjice i intelektualnih sposobnosti. Takve tvrdnje uglavnom predstavljaju pojednostavljena tumačenja pojedinih istraživanja ili senzacionalističke naslove koji ne odražavaju stvarne naučne zaključke.
Najbolji pokazatelji dobrog zdravlja i dalje ostaju uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san, izbegavanje štetnih navika i redovne zdravstvene kontrole. Oblik tela može biti različit od osobe do osobe, ali sam po sebi nije pouzdan pokazatelj zdravlja, inteligencije ili ukupnog kvaliteta života.
