SARAJEVO SE OPROSTILO OD HALIDA BEŠLIĆA: Više od 50.000 ljudi na Barama, porodica i kolege uz njega do poslednjeg ispraćaja
Sarajevo se oprostilo od Halida Bešlića u atmosferi kakva se retko viđa. Prema navodima iz dostavljenog teksta, na gradskom groblju Bare okupilo se više od 50.000 ljudi iz Bosne i Hercegovine, regiona i inostranstva kako bi odali poslednju počast pevaču koji je obeležio generacije.
Halid Bešlić preminuo je u 72. godini života, a vest o njegovoj smrti izazvala je snažne reakcije među publikom koja ga je decenijama slušala.
Poslednji ispraćaj nije bio samo formalna ceremonija.
Bio je to trenutak u kojem su se na jednom mestu okupile uspomene, muzika, porodična tuga i osećaj da odlazi čovek čiji je glas bio deo života ogromnog broja ljudi.
Ljudi su pristizali iz različitih krajeva
Na groblju Bare okupili su se ljudi različitih generacija.
Neki su Halida slušali od mladosti.
Drugi su njegove pesme upoznali preko roditelja.
Treći su došli jer su njegove pesme vezivali za svadbe, porodična okupljanja, putovanja i trenutke koje su pamtili celog života.
Upravo zato njegov odlazak nije doživljen samo kao vest iz sveta estrade.
Za mnoge je predstavljao kraj jednog vremena.
Njegov glas bio je prepoznatljiv širom bivše Jugoslavije, a pesme su se slušale i van granica regiona.
Karijera duža od četiri decenije
Halid Bešlić je tokom više od četiri decenije karijere izgradio status jednog od najprepoznatljivijih izvođača narodne muzike na Balkanu.
Njegove pesme bile su jednostavne, emotivne i lako pamtljive.
Upravo ta kombinacija omogućila mu je da ostane prisutan među publikom tokom različitih muzičkih epoha.
Pesme poput „Prvi poljubac“ i „Ja bez tebe ne mogu da živim“ ostale su među onima koje publika i dalje peva bez obzira na generaciju.
Njegova muzika nije živela samo na koncertima.
Bila je prisutna u automobilima, kafanama, na svadbama, porodičnim proslavama i u trenucima tuge.
Zbog toga se i oproštaj od njega doživljavao ličnije nego što je uobičajeno kada premine poznata javna ličnost.
Njegov sin Dino bio uz porodicu
Na poslednjem ispraćaju bio je i Halidov sin Dino Bešlić.
Za porodicu je taj dan nosio potpuno drugačiju težinu od one koju je osećala publika.
Dok su hiljade ljudi dolazile da iskažu poštovanje, porodica je istovremeno prolazila kroz lični gubitak.
Prema opisu događaja, Dino je pokušavao da ostane smiren i da bude oslonac članovima porodice.
Na izraze podrške odgovorio je kratko:
„Neka ih, nije mi problem.“
Ta rečenica pokazivala je da je, uprkos ogromnoj pažnji javnosti, porodica pokušavala da zadrži dostojanstvo i mir.
Posebno emotivni trenuci sa decom
Jedan od najtežih prizora tokom poslednjeg ispraćaja bili su trenuci u kojima je Dino pokušavao da uteši svoju decu.
Prema opisu iz dostavljenog teksta, Belmin je posebno teško podneo gubitak dede.
Dino ga je grlio i pokušavao da ga smiri dok je porodica prolazila kroz jedan od najtežih trenutaka.
Takvi prizori dodatno su pokazali razliku između javnog i privatnog oproštaja.
Za publiku je odlazio veliki pevač.
Za porodicu je odlazio otac, deda i čovek koji je bio deo njihove svakodnevice.
Komemoracija održana pre ukopa
Pre samog ukopa održana je i komemoracija u Narodnom pozorištu.
Tamo su se kolege, prijatelji i ljudi iz javnog života prisetili Halidovog doprinosa muzici i odnosa koji je imao prema ljudima oko sebe.
Među prisutnima je bio i Mladen Vojčić Tifa.
Takvi govori obično nose posebnu težinu jer dolaze od ljudi koji su sa preminulim delili scenu, putovanja, nastupe i decenije javnog života.
Nije bilo reči samo o hitovima i profesionalnom uspehu.
Govorilo se i o čoveku iza muzike.
Dženaza na groblju Bare
Dženaza-namaz održana je na gradskom groblju Bare.
Prema navodima iz dostavljenog teksta, predvodio ju je muftija Mohamed Velić.
Okupljeni su u tišini pratili verski obred i poslednji oproštaj.
U takvim trenucima broj ljudi postaje manje važan od atmosfere.
A ona je, prema opisima prisutnih, bila ispunjena tugom, poštovanjem i osećajem zajedništva.
Molitva u Gazi Husrev-begovoj džamiji
Deo oproštaja odvijao se i u Gazi Husrev-begovoj džamiji.
Time je poslednji ispraćaj dobio i snažnu duhovnu dimenziju.
Za mnoge ljude koji su došli u Sarajevo, oproštaj nije bio samo javni događaj već i prilika da kroz molitvu i tišinu iskažu poštovanje prema čoveku čije su pesme decenijama slušali.
Više od pevača
Jedan od razloga zbog kojih je Halid Bešlić imao tako široku publiku bio je upravo njegov odnos prema svakodnevnim temama.
Njegove pesme govorile su o ljubavi, rastancima, porodici, čežnji, domu i životnim lomovima.
To su teme koje ne pripadaju samo jednoj generaciji.
Zato su njegove pesme opstajale.
Mnogi izvođači imaju nekoliko velikih hitova.
Mnogo je ređe da pesme ostanu deo kolektivnog sećanja toliko dugo da ih zajedno pevaju roditelji i njihova deca.
Halid je uspeo upravo u tome.
Oproštaj koji je prerastao estradni okvir
Više od 50.000 okupljenih, prema dostavljenim navodima, pokazalo je da ovaj ispraćaj nije bio običan događaj iz sveta zabave.
Ljudi su došli jer su osećali ličnu vezu sa njegovom muzikom.
Neko je uz njegove pesme upoznao partnera.
Neko ih je slušao sa roditeljima.
Neko ih vezuje za rodni grad, putovanja ili određeni period života.
Upravo zato smrt umetnika često ponovo otvori čitav niz ličnih uspomena kod ljudi koji ga nikada nisu upoznali.
Ostaje muzika
Kada se ljudi raziđu, ostaje ono što je umetnik stvorio.
U Halidovom slučaju, to je veliki broj pesama koje su već odavno postale deo muzičke istorije regiona.
One će nastaviti da se emituju na radiju.
Pevaće se na okupljanjima.
Slušaće ih i generacije koje možda nisu ni bile rođene u vreme kada su nastale.
I upravo je to možda najtrajniji oblik umetničkog nasleđa.
Sarajevo se tog dana oprostilo od Halida Bešlića, ali njegov glas neće nestati sa poslednjim ispraćajem.
Ostaće u pesmama koje su već decenijama deo života ljudi širom Balkana.
NAPOMENA: Tekst je prerađen na osnovu dostavljenog materijala. Podaci o broju okupljenih, mestu ceremonije i drugim detaljima predstavljeni su prema navodima iz izvornog teksta.
