Nemačka ubrzano jača Bundesver: Nova borbena vozila i hiljade vojnika stižu na istočno krilo NATO-a
Nemačka ubrzava modernizaciju Bundesvera, nabavlja nova oklopna vozila i gradi infrastrukturu za trajno raspoređivanje svojih snaga u Litvaniji. Ovi potezi deo su šire strategije jačanja odbrane NATO-a, posebno na području koje se nalazi u blizini Rusije i Belorusije.
Berlin povećava ulaganja u vojnu opremu, protivvazdušnu odbranu, proizvodnju municije i logističke kapacitete. Istovremeno, predstavnici nemačke odbrambene industrije upozoravaju na rastući broj navodnih ruskih sabotaža i drugih neprijateljskih aktivnosti u evropskim državama.
„Šakal“ postaje važan deo novih nemačkih snaga
Jedan od značajnijih projekata jeste nabavka borbenog vozila pešadije Schakal, odnosno „Šakal“. Vozilo je razvijeno na osnovu oklopne platforme Boxer, a opremljeno je besposadnom kupolom RCT30 i automatskim topom kalibra 30 milimetara.
Nemačka je prvobitno naručila 150 vozila, dok je naknadnom narudžbinom taj broj povećan za još 35. Time bi Bundesver trebalo da dobije ukupno 185 vozila ovog tipa. Projekat se realizuje u saradnji sa Holandijom, koja je takođe naručila „Šakale“ za svoje oružane snage.
Vozilo bi trebalo da kombinuje mobilnost točkaške platforme sa vatrenom moći klasičnih borbenih vozila pešadije. Posebna pažnja posvećena je zaštiti posade, digitalnim sistemima upravljanja i mogućnosti borbe protiv različitih ciljeva. Top može koristiti programabilnu municiju, koja je značajna i u odbrani od manjih bespilotnih letelica.
Prve isporuke planirane su od kraja 2027. godine, navodi proizvođač KNDS.
Cilj nemačkog Ministarstva odbrane jeste stvaranje srednjih snaga koje mogu brzo da prelaze velike udaljenosti bez oslanjanja na železnički transport teških guseničara, ali da istovremeno imaju dovoljno zaštite i vatrene moći za konvencionalni sukob visokog intenziteta.
Modularni kamp za 2.000 vojnika u Litvaniji
Nemačka paralelno gradi logističku infrastrukturu za trajno prisustvo Bundesvera u Litvaniji. Kompanija Rheinmetall dobila je posao vredan približno 250 miliona evra za izgradnju modularnog vojnog kampa u kojem će moći da boravi do 2.000 vojnika.
Prema planu, kamp bi trebalo da bude spreman za upotrebu sredinom avgusta 2027. godine. Ugovor ne obuhvata samo gradnju, već i kasnije upravljanje objektom. Za održavanje, ishranu vojnika, pranje veša i druge svakodnevne usluge predviđeno je oko 40 miliona evra godišnje.
Modularni način gradnje omogućava brže postavljanje standardizovanih objekata i njihovo prilagođavanje različitim lokacijama. Kompanija kao glavni izvođač koordiniraće projektovanje, proizvodnju modula, transport, montažu i kasnije održavanje kompleksa, saopštio je Rheinmetall.
Do 4.800 nemačkih vojnika na istočnom krilu NATO-a
Kamp je deo znatno šireg plana trajnog raspoređivanja nemačke 45. oklopne brigade u Litvaniji. Do kraja 2027. godine ona bi trebalo da dostigne punu operativnu sposobnost i broji približno 4.800 vojnika, uz oko 200 civilnih pripadnika.
Reč je o prvom trajnom raspoređivanju nemačke brigade van zemlje u savremenoj istoriji Bundesvera. Njena osnovna uloga biće odvraćanje mogućeg napada i odbrana teritorije Litvanije u okviru kolektivne odbrane NATO-a.
Litvanija ima poseban strateški značaj zbog blizine ruske Kalinjingradske oblasti i Belorusije. Nalazi se i pored takozvanog Suvalskog koridora, kopnenog prostora koji povezuje baltičke države sa ostatkom teritorije NATO-a.
Detalje o raspoređivanju brigade objavili su Bundesver i NATO.
Nemačka odbrambena industrija istovremeno proširuje aktivnosti u Litvaniji kroz proizvodnju municije, razvoj bespilotnih letelica i sisteme namenjene odbrani od dronova. Time se pored vojnog prisustva stvaraju i industrijski kapaciteti koji bi u kriznoj situaciji trebalo da podrže snabdevanje snaga na istočnom krilu.
Direktor kompanije za dronove tvrdi da je bio meta ruskog plana
Dodatnu pažnju privukle su izjave Stefana Tumana, direktora nemačke kompanije Donaustahl, koja proizvodi i isporučuje borbene bespilotne sisteme Ukrajini.
Tuman je ruske sabotažne i obaveštajne aktivnosti u Evropi opisao kao čin rata, iznoseći ličnu ocenu da se Nemačka i Rusija već nalaze u sukobu. Njegove reči, međutim, nisu zvaničan stav nemačke vlade.
Nemačka nije objavila rat Rusiji niti se zvanično smatra stranom u direktnom oružanom sukobu. Berlin vojnu pomoć Ukrajini i jačanje NATO-a predstavlja kao podršku ukrajinskoj odbrani i meru odvraćanja od eventualne agresije na članice Alijanse.
Tuman tvrdi da su ga nemačke bezbednosne službe krajem 2025. upozorile na opasnost po život. Prema medijskim izveštajima, sumnjalo se da ruske obaveštajne strukture razmatraju njegovo ubistvo trovanjem.
Navodni plan nije javno dokazan pred sudom, pa ga treba posmatrati kao predmet bezbednosnih procena i istrage, a ne kao konačno utvrđenu činjenicu. Tuman je nakon upozorenja, prema sopstvenim navodima, dobio zaštitu i promenio način života. O slučaju su izvestili nemački mediji, a navode je preneo i portal Ukrainska pravda.
Modernizacija ne znači da je veliki rat neizbežan
Jačanje Bundesvera pokazuje da Nemačka evropsku bezbednosnu situaciju posmatra znatno ozbiljnije nego pre ruske invazije na Ukrajinu. Nabavka novih vozila, povećanje proizvodnje municije, zaštita od dronova i trajno raspoređivanje brigade u Litvaniji predstavljaju pripremu za kolektivnu odbranu i odvraćanje.
To, ipak, ne znači da Berlin smatra veliki rat u Evropi neizbežnim. Zvanična strategija počiva na proceni da snažne i spremne oružane snage smanjuju verovatnoću napada jer potencijalnom protivniku pokazuju da bi cena agresije bila visoka.
Nemačka zbog toga pokušava da nadoknadi višegodišnje nedostatke u ljudstvu, opremi, logistici i proizvodnim kapacitetima. „Šakal“, baza u Litvaniji i nova oklopna brigada samo su najvidljiviji delovi mnogo šire transformacije Bundesvera, koja bi trebalo da traje godinama.
