Surutka može biti koristan dodatak ishrani, ali nije „čudotvorni lek“: Ko treba da bude oprezan

Surutka je tečnost koja ostaje nakon proizvodnje sira. U zavisnosti od vrste mleka i načina prerade, može biti slatkastog ili kiselkastog ukusa, a najčešće se koristi kravlja, ovčija ili kozja surutka.

Ovaj tradicionalni napitak sadrži lako svarljive proteine, aminokiseline i određene minerale. Ipak, pojedine popularne tvrdnje o surutki često su preuveličane ili netačne. Ona može biti deo raznovrsne ishrane, ali ne leči bolesti jetre, ne „izbacuje toksine“ samostalno i ne može zameniti medicinsku terapiju.

Da li surutka zaista ne sadrži masti?

Količina masti zavisi od vrste mleka, načina proizvodnje i toga da li govorimo o tečnoj surutki ili koncentrisanom proteinskom proizvodu. Tečna surutka uglavnom ima vrlo malo masti, ali tvrdnja da ih uopšte ne sadrži nije univerzalno tačna.

Najveći deo surutke čini voda, dok ostatak obuhvata laktozu, manju količinu proteina, minerale i tragove masti. Proteini surutke smatraju se kvalitetnim jer sadrže sve esencijalne aminokiseline.

Prema podacima o sastavu namirnica, tačne nutritivne vrednosti mogu znatno da variraju između proizvoda, pa je najbolje proveriti deklaraciju konkretnog napitka u USDA bazi nutritivnih podataka.

Može li surutka da „očisti“ jetru?

Jetra ima sopstvene složene mehanizme kojima prerađuje i uklanja štetne materije iz organizma. Nijedna pojedinačna namirnica ne može je očistiti niti poništiti posledice alkohola, masne ishrane, infekcija ili drugih oboljenja.

Surutka može doprineti unosu proteina, što je važno za održavanje mišića i brojnih funkcija organizma. Međutim, njena korist zavisi od celokupne ishrane i zdravstvenog stanja osobe.

Kod ljudi sa ozbiljnim oboljenjima jetre količina i vrsta proteina, tečnosti, šećera i minerala ponekad moraju biti pažljivo prilagođene. Takve osobe ne bi trebalo samostalno da piju velike količine surutke radi izazivanja češćih stolica ili navodnog izbacivanja toksina.

Proliv nije poželjan način „čišćenja“ organizma. Može izazvati dehidrataciju i poremećaj elektrolita, što je kod hronično bolesnih osoba posebno rizično.

Zašto može biti korisna fizički aktivnim osobama?

Proteini surutke bogati su esencijalnim aminokiselinama, uključujući leucin, koji učestvuje u podsticanju sinteze mišićnih proteina. Zbog toga se proizvodi na bazi surutke često koriste nakon vežbanja ili tokom oporavka.

To ne znači da se proteini direktno „ugrađuju u ćelije bez apsorpcije“. Kao i ostali proteini iz hrane, oni se tokom varenja razgrađuju na peptide i aminokiseline, apsorbuju u crevima i tek potom koriste u organizmu.

Surutka može biti praktična za sportiste, starije osobe i ljude kojima je teško da hranom unesu dovoljno proteina. Kod pothranjenosti ili oporavka od teške bolesti količinu treba odrediti uz savet lekara ili nutricioniste.

Da li surutka poboljšava raspoloženje?

Pojedini sastojci proteina surutke, naročito alfa-laktalbumin i peptidi nastali njegovom razgradnjom, ispituju se zbog mogućeg uticaja na stres i raspoloženje. Postoje manje studije sa zanimljivim rezultatima, ali ukupni nalazi još nisu dovoljni da bi se surutka preporučivala kao terapija za depresiju.

Surutka ne sadrži serotonin u obliku koji bi jednostavno povećao njegov nivo u mozgu. Tvrdnje da će nakon nekoliko dana sigurno ukloniti umor ili depresivne misli nisu medicinski potvrđene.

Osoba koja duže vreme oseća bezvoljnost, iscrpljenost, gubitak interesovanja ili ima misli o samopovređivanju treba da potraži stručnu pomoć. Promena ishrane može biti deo brige o zdravlju, ali nije zamena za lečenje.

Kozja surutka takođe sadrži laktozu

Jedna od najvažnijih ispravki odnosi se na tvrdnju da kozje mleko nema laktozu. Kozje, kravlje i ovčije mleko prirodno sadrže ovaj mlečni šećer, što potvrđuju smernice britanske zdravstvene službe o intoleranciji na laktozu.

Zato i kozja surutka može izazvati nadimanje, gasove, bolove u stomaku ili proliv kod osoba koje ne vare laktozu. Neki ljudi podnose manju količinu, ali to zavisi od stepena intolerancije i količine popijenog napitka.

Intoleranciju na laktozu ne treba mešati sa alergijom na proteine mleka. Alergijska reakcija može biti mnogo ozbiljnija, a prelazak sa kravljeg na kozje mleko obično nije bezbedno rešenje jer proteini mogu biti slični.

Koliko surutke je razumno popiti?

Ne postoji univerzalna medicinska preporuka prema kojoj svaka zdrava osoba treba da pije dve čaše surutke dnevno. Odgovarajuća količina zavisi od ostatka ishrane, tolerancije na laktozu, unosa šećera, zdravstvenog stanja i sastava proizvoda.

Najbezbednije je početi manjom količinom i pratiti reakciju organizma. Dodatno zaslađivanje uglavnom nije potrebno, naročito kod osoba sa dijabetesom, insulinskom rezistencijom ili viškom kilograma.

Treba birati pasterizovanu surutku iz kontrolisane proizvodnje i proveriti deklaraciju zbog količine šećera, soli i eventualnih dodataka. Trudnice, mala deca, osobe oslabljenog imuniteta i stariji trebalo bi da izbegavaju nepasterizovane mlečne proizvode.

Ko treba da se posavetuje sa lekarom?

Poseban oprez potreban je osobama koje imaju:

• intoleranciju na laktozu ili alergiju na mlečne proteine;
• hroničnu bolest bubrega ili jetre;
• dijabetes ili poremećaj regulacije šećera;
• ograničen unos tečnosti, proteina, kalijuma ili fosfora;
• česte prolive i druga oboljenja sistema za varenje.

Surutka može biti hranljiv i prijatan napitak, ali njena vrednost ne počiva na „detoksikaciji“ niti na obećanju da leči jetru, depresiju ili hronični umor. Najviše koristi donosi kada se konzumira umereno, kao deo uravnotežene ishrane i uz uvažavanje individualnih zdravstvenih ograničenja.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ili savet lekara.