Da li kuhinjske i peškire za kupanje smete prati zajedno? Odgovor zavisi od jedne važne stvari
Kuhinjski peškiri i peškiri za kupanje skupljaju različite vrste nečistoća, zbog čega mnogi smatraju da ih nikada ne bi trebalo stavljati u isti bubanj. Ipak, zajedničko pranje nije automatski nehigijensko – najvažnije je znati kada njihovo razdvajanje postaje neophodno.
Iako na prvi pogled izgledaju slično, kuhinjski i peškiri za kupanje ne koriste se u istim uslovima.
Na kuhinjskim krpama mogu ostati tragovi hrane, masnoća i tečnosti sa radnih površina. Ako su korišćene prilikom pripremanja sirovog mesa, postoji i mogućnost prisustva štetnih mikroorganizama.
Peškiri za kupanje prvenstveno upijaju vlagu, telesne masnoće i odumrle ćelije kože. Zbog toga ih treba redovno prati i potpuno osušiti pre ponovne upotrebe.
Uprkos razlikama, ove dve vrste peškira u mnogim slučajevima mogu se prati zajedno. Važno je upotrebiti odgovarajuću količinu deterdženta, izabrati program i temperaturu dozvoljene na etiketi i obezbediti temeljno sušenje.
Kada je zajedničko pranje prihvatljivo?
Kuhinjske krpe koje su korišćene samo za brisanje čistih ruku, posuđa ili opranih površina uglavnom se mogu prati zajedno sa peškirima za kupanje.
Pre stavljanja veša u mašinu proverite etikete, jer preporučena temperatura zavisi od vrste materijala, boje i načina izrade. Ukoliko svi komadi podnose isti program pranja, njihovo kombinovanje obično nije problem.
Neophodno je koristiti dovoljno deterdženta, ali ne treba ni preterivati. Prevelika količina može se teže isprati i ostaviti naslage na vlaknima.
Bubanj takođe ne treba prepuniti. Peškirima je potreban prostor kako bi voda i deterdžent mogli da cirkulišu između njih. Kada je mašina pretrpana, pranje i ispiranje mogu biti manje efikasni.
Ove kuhinjske krpe ipak treba prati odvojeno
Najvažniji izuzetak predstavljaju krpe koje su došle u dodir sa sirovom piletinom, svinjetinom ili govedinom.
Takve krpe bolje je odvojiti od peškira za lice i telo kako bi se smanjio rizik od prenosa mikroorganizama na druge tkanine. Ne treba ih ostavljati vlažne u korpi za veš niti koristiti za brisanje drugih površina.
Odvojeno treba prati i veoma masne kuhinjske krpe. Veće količine ulja i masnoće mogu se preneti na ostale tkanine, zadržati neprijatan miris i otežati potpuno pranje.
Ako je krpa natopljena zapaljivom ili industrijskom masnoćom, ne treba je automatski stavljati u mašinu ili sušilicu. Potrebno je proveriti uputstvo proizvođača uređaja i sredstva koje je dospelo na tkaninu, jer određene supstance mogu predstavljati bezbednosni rizik.
Sušenje je podjednako važno kao i pranje
Vlažni peškiri mogu postati pogodno okruženje za razvoj neprijatnih mirisa i mikroorganizama. Zato ih posle korišćenja treba raširiti i ostaviti da se osuše, umesto da ostanu zgužvani na podu ili zatvoreni u korpi.
Nakon pranja potrebno ih je potpuno osušiti, bilo u sušilici prema uputstvu sa etikete ili na dobro provetrenom mestu.
Ako peškir i nakon pranja ima neprijatan miris, to može biti znak da je mašina bila prepunjena, da program nije bio odgovarajući ili da tkanina nije dovoljno brzo osušena.
Jednostavno pravilo za bezbedno pranje
Kuhinjski i peškiri za kupanje ne moraju se razdvajati prilikom svakog pranja. Zajedno ih možete prati kada nisu izrazito zaprljani, mogu da podnesu isti program i kada koristite dovoljno deterdženta uz temeljno sušenje.
Ipak, kuhinjske krpe koje su dodirivale sirovo meso ili su veoma masne sigurnije je prati odvojeno.
Dakle, nije presudno samo gde je peškir korišćen. Mnogo je važnije čime je zaprljan, na kojoj temperaturi sme da se pere i da li će nakon pranja biti potpuno osušen.
