Trudna majka troje dece satima je molila za pomoć u bolnici: Tri godine kasnije porodica još čeka pravdu

Aleksandra Ivanov imala je 25 godina, troje male dece i očekivala je četvrto kada je sa jakim bolovima i krvarenjem primljena u porodilište u rumunskom gradu Botošaniju. Tokom noći suprugu i lekarima slala je poruke u kojima je molila za pomoć. Preminula je nekoliko sati kasnije, a slučaj ni tri godine posle tragedije nije dobio konačan sudski epilog.

Aleksandra Ivanov stigla je kolima hitne pomoći u porodilište Okružne bolnice „Mavromati“ u Botošaniju 17. avgusta 2023. godine, oko 23.30 časova.

Bila je u približno trećem mesecu trudnoće. Žalila se na snažne bolove i krvarenje, a pregledom je utvrđeno da se trudnoća više ne razvija.

Očekivala je da će joj lekari pomoći i preduzeti odgovarajuće medicinske mere. Umesto toga, noć je provela u bolničkoj sobi, dok se njeno stanje postepeno pogoršavalo.

Preliminarna kontrola Direkcije za javno zdravlje u Botošaniju kasnije je pokazala da od 00.45 do 7.35 časova u njenom medicinskom kartonu nije zabeležena nijedna mera nege niti terapijska intervencija.

Poruke koje je slala tokom poslednje noći

Dok je čekala pomoć, Aleksandra je slala poruke suprugu Gabrijelu i medicinskim radnicima.

Pisala je da više ne može da podnese bolove i molila da neko dođe i pomogne joj. U jednoj od poslednjih poruka majci navodno je napisala da više ne može da diše.

Čak i dok je trpela snažne bolove, raspitivala se za troje dece koja su je čekala kod kuće.

Njeno stanje naglo se pogoršalo oko 7.30 časova. Pojavili su se ozbiljni problemi sa disanjem i obilno krvarenje iz gornjih disajnih puteva, nakon čega je hitno prebačena na odeljenje intenzivne nege.

Lekari su pokušali da je reanimiraju, ali njen život nije bilo moguće spasiti. Preminula je 18. avgusta, gotovo devet sati nakon dolaska u bolnicu.

Utvrđen uzrok smrti

Prema podacima iz medicinske dokumentacije, Aleksandra je doživela plućni edem i kardiorespiratornu insuficijenciju, dok je trudnoća koja je prestala da se razvija bila komplikovana infekcijom.

Ti nalazi objasnili su neposredne medicinske uzroke smrti, ali nisu dali odgovor na najvažnije pitanje porodice: da li bi Aleksandra preživela da je na vreme dobila odgovarajuću negu?

Upravo je to postalo središte istrage i velikog revolta rumunske javnosti.

Izveštaj Direkcije za javno zdravlje otvorio je ozbiljna pitanja o tome kako je moguće da pacijentkinja koja se žalila na jake bolove i krvarenje toliko dugo ostane bez zabeležene medicinske intervencije.

Izveštaj pokrenuo kontrolu rada bolnice

Slučaj je ubrzo prerastao lokalne okvire, a način na koji je Aleksandra lečena tokom poslednjih sati života postao je predmet kontrole nadležnih institucija.

Preliminarni izveštaj ukazao je na ozbiljne probleme u pružanju medicinske pomoći tokom noći koju je provela u bolnici. Zaposleni koji su tada bili na dužnosti privremeno su udaljeni s posla, dok je uprava ustanove pokrenula unutrašnje postupke.

Predmet je nekoliko dana nakon tragedije preuzelo Tužilaštvo pri Apelacionom sudu u Sučavi. Pokrenuta je istraga kako bi se utvrdilo da li postoji krivična odgovornost zdravstvenih radnika.

Važno je naglasiti da konačnu odluku o odgovornosti može doneti samo sud. Činjenica da je neka osoba osumnjičena ili obuhvaćena istragom ne predstavlja dokaz krivice.

„Radost na njenom licu ne mogu da opišem rečima“

Iza slučaja koji je postao tema rumunske javnosti ostala je porodica sa troje male dece.

Aleksandrin suprug Gabrijel kasnije je govorio o ženi sa kojom je proveo godine i o životu koji su zajedno gradili. Upoznali su se kroz aktivnosti Udruženja mladih pravoslavaca Rumunije, a njega je odmah privukla njena vedrina.

„Ono što mi je posebno privuklo pažnju bila je radost na njenom licu koju ne mogu da opišem rečima.“

Gabrijel je ubrzo shvatio da njena vedrina nije bila prolazni utisak, već važan deo njenog karaktera.

Aleksandra je učestvovala u humanitarnim akcijama. Sa drugim mladim ljudima pripremala je hranu i čaj za beskućnike, a pomagala je i majkama kojima je bila potrebna podrška.

Još kao srednjoškolka, zajedno sa svojom porodicom, pružila je smeštaj jednoj mladoj majci i njenoj bebi.

Majčinstvo je bilo život koji je želela

Gabrijel je Aleksandru opisao kao posvećenu majku kojoj obaveze oko troje dece nisu predstavljale neželjeni teret.

„Nikada se nije žalila zbog dece. Sve je uspevala da postigne jer je to bilo ono što je želela.“

Njene prijateljice govorile su joj da im način na koji podiže decu daje hrabrost da se i same ostvare kao majke.

Aleksandra i Gabrijel očekivali su četvrto dete kada se dogodila tragedija.

Sanjali su o porodičnoj kući

Bračni par imao je veliki zajednički plan. Kupili su zemljište i želeli da sagrade kuću u kojoj će podizati decu.

„Naš san je bio da napravimo kuću na zemljištu koje smo imali i da uživamo u životu zajedno sa decom.“

Aleksandra nije dočekala da vidi završetak njihove porodične kuće.

Gabrijel je ostao sam sa troje mališana i obavezama koje su nekada delili. Kako je kasnije objasnio, njeno odsustvo osećalo se u svakom delu porodične svakodnevice.

„Teško je, teško, jer je ona bila polovina koja je sve držala.“

„Kada ću ponovo videti mamu?“

Jedan od najpotresnijih trenutaka dogodio se kada je tada sedmogodišnja ćerka nekoliko puta pitala oca kada će biti vaskrsenje.

Gabrijel je u početku pomislio da ga pita za Vaskrs. Međutim, devojčica nije mislila na praznik.

Pitala je za „ono veliko vaskrsenje“ i trenutak kada će ponovo moći da vidi svoju majku.

„Oni su deca, ali žive sa nadom da će se jednog dana ponovo sresti sa majkom.“

Otac im je objasnio da je njihova majka „kod Boga“, dok porodica pokušava da im omogući što normalnije detinjstvo i da ih, koliko je moguće, zaštiti od pune težine tragedije.

Aleksandrina kuma Oana govorila je o bolu koji su doneli prvi rođendani dece bez majke.

„Da mi idemo na rođendane njene dece, a da nje nema tamo. Da mi budemo pored njih, da im mi pevamo srećan rođendan, a nje nema.“

Hiljade ljudi tražile odgovornost

Aleksandrina smrt izazvala je ogroman revolt u Rumuniji.

Hiljade građana izašle su na ulice Botošanija, tražeći da se utvrdi ko je odgovoran za smrt mlade majke. Protesti su trajali nedeljama, a slučaj je ubrzo prevazišao granice grada.

Nekoliko stotina ljudi okupilo se i na Trgu Viktorija u Bukureštu kako bi pružilo podršku Aleksandrinoj porodici i zatražilo odgovore od nadležnih institucija.

Porodici je dodeljena i novčana pomoć od 30.000 rumunskih leja, ali materijalna podrška nije mogla da zameni odgovore koje je očekivala od zdravstvenog i pravosudnog sistema.

Lekarka dobila status osumnjičene

Početkom septembra 2023. godine obavljeni su pretresi, a ginekološkinja Marijana Pitrop, koja je bila dežurna tokom noći u kojoj je Aleksandra boravila u bolnici, dobila je status osumnjičene.

Pitrop je u decembru iste godine dobila otkaz u Okružnoj bolnici. Disciplinska komisija preporučila je raskid njenog ugovora iz disciplinskih, a ne medicinskih razloga.

Lekarka je potom pokrenula postupak protiv bolnice, tražeći da bude vraćena na posao. Pojedine kolege kasnije su podržale njen povratak.

Prema izveštajima rumunskih medija iz 2026. godine, protiv nje je i dalje vođena istraga zbog sumnje na ubistvo iz nehata, ali predmet još nije stigao do suda.

„Ove tri godine su kao noćna mora koja se ne završava“

Tri godine nakon Aleksandrine smrti porodica još nije dobila konačan sudski odgovor o tome šta se dogodilo tokom poslednjih sati njenog života.

„Ove tri godine su kao noćna mora koja se ne završava.“

Gabrijel je u avgustu 2026. godine govorio o dugom čekanju i gubitku vere da će tragedija njegove supruge dovesti do stvarnih promena u zdravstvenom sistemu.

Predmet se tada i dalje nalazio u fazi krivične istrage pred Tužilaštvom pri Apelacionom sudu u Sučavi.

Gabrijel danas sam podiže troje dece. Još im nije detaljno objasnio okolnosti pod kojima je njihova majka preminula jer smatra da su previše mali da bi razumeli sve što se dogodilo.

Porodica i dalje čeka da pravosuđe utvrdi da li je Aleksandrina smrt mogla biti sprečena i da li postoji krivična odgovornost osoba koje su bile zadužene za njeno lečenje.

Iza medicinskih nalaza, izveštaja, protesta i višegodišnje istrage ostala je priča o mladoj ženi, supruzi i majci čija su deca jednog jutra ostala bez osobe koja je, prema rečima njenog supruga, bila polovina koja je držala celu porodicu.