Danas je Sveta Petka: Običaji, molitva i verovanja koja ne treba mešati sa crkvenim pravilima

Pravoslavni vernici danas, 27. oktobra, obeležavaju Prepodobnu mati Paraskevu, poznatiju kao Sveta Petka. Praznik se povezuje sa molitvom, porodičnim okupljanjem i pomaganjem ljudima u nevolji, ali i sa brojnim narodnim običajima koji se razlikuju od kraja do kraja.

Mnoge porodice Svetu Petku proslavljaju kao krsnu slavu. Drugi vernici odlaze u crkvu, pale sveće i mole se za zdravlje najbližih, porodični mir i snagu u teškim životnim okolnostima.

Ove godine praznik pada u utorak i prema crkvenom kalendaru obeležava se kao mrsni dan.

Ko je bila Prepodobna mati Paraskeva?

Prema crkvenom predanju, Sveta Petka rođena je u Epivatu, u blizini Carigrada, u imućnoj i pobožnoj porodici.

Od mladosti se okrenula veri i pomaganju siromašnima. Nakon smrti roditelja odrekla se materijalnih pogodnosti i posvetila molitvi i podvižništvu.

Predanje opisuje njen boravak u Svetoj zemlji i pustinji, kao i povratak u rodni kraj nakon javljanja anđela u snu. Njeno poštovanje proširilo se među pravoslavnim narodima, naročito na Balkanu.

Vernici je posebno poštuju kao zaštitnicu žena, bolesnih, siromašnih i ljudi koji traže utehu. Njene mošti tokom istorije boravile su i u Beogradu, a danas se čuvaju u Jašiju u Rumuniji.

Zašto se govori da žene ne treba da rade kućne poslove?

U pojedinim krajevima sačuvan je običaj da se na Svetu Petku izbegavaju šivenje, predenje, pranje veša i teži poslovi u domaćinstvu.

Takva tradicija prenosila se sa starijih na mlađe generacije, uz želju da praznik bude posvećen molitvi, odmoru i porodici.

Međutim, narodni običaj nije isto što i opštevažeća crkvena zabrana. Priče da će zbog rada nekoga zadesiti bolest, trnjenje ruku ili nesreća ne treba predstavljati kao činjenice.

Neophodne obaveze, poput brige o deci, pripreme hrane ili pomoći bolesnom članu porodice, ne treba zanemarivati zbog straha od takvih verovanja.

Slavska trpeza i porodična tradicija

U domovima koji proslavljaju Svetu Petku posebno mesto imaju slavski kolač, žito, sveća i molitva.

Pojedine porodice čuvaju običaj da trpezu ne sklanjaju odmah nakon odlaska gostiju. Negde se prenose i posebni postupci kađenja i molitve za mir u domu.

Ovi detalji nisu svuda isti i ne treba ih predstavljati kao obavezu koju svaka porodica mora da ispuni. Za nedoumice o crkvenom obeležavanju slave domaćini se mogu obratiti svom svešteniku.

Cveće, nova odeća i snovi o budućem suprugu

Uz praznik su vezana i folklorna verovanja o ukrašavanju kuće cvećem, oblačenju nove odeće devojčicama i čuvanju mrvica slavskog kolača.

Cveće i nova odeća u takvim običajima simbolizuju radost, napredak i blagostanje. Prema jednom predanju, devojke su čuvale mrvice kolača verujući da će u snu videti budućeg supruga.

Reč je o narodnom nasleđu, a ne o pouzdanom predviđanju budućnosti ili postupcima koji garantuju sreću.

Kapela na Kalemegdanu i voda sa izvora

Kapela Svete Petke na Kalemegdanu, u blizini crkve Ružice, poznato je mesto molitve i okupljanja vernika.

Posetioci dolaze da zapale sveću, pomole se i uzmu vodu sa izvora. U verskoj tradiciji za tu vodu vezuju se predanja o isceljenju, uključujući pomoć kod očnih tegoba.

Takva verovanja imaju duhovno značenje za vernike, ali ne predstavljaju medicinski dokaz niti zamenu za pregled i propisano lečenje.

Molitva i pomoć bližnjima

Vernici se Svetoj Petki obraćaju molitvom:

„Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas.“

Molitva ne mora da bude praćena strahom da će pogrešna reč ili propušten običaj doneti kaznu. Za mnoge je ona prilika da izraze zahvalnost, podele svoje brige i pronađu duhovnu utehu.

Praznik je i povod da se pomogne nekome kome je teško — posetom usamljenoj osobi, pripremljenim obrokom ili podrškom bolesnom komšiji. Takvi postupci neposredno se nadovezuju na milosrđe i brigu za druge koji se povezuju sa životom Svete Petke.