Vlaška magija u istočnoj Srbiji – šta se krije iza priča o bajalicama, rusaljama i ljubavnim činima

U predanjima istočne Srbije običan predmet može da dobije posebno značenje. Crvenom koncu pripisuje se zaštitna uloga, voda se povezuje sa obrednim čišćenjem, a kućni prag u nekim pričama označava granicu između doma i spoljnog sveta. Zajedno sa pričama o bajalicama, ljubavnim činima i rusaljama iz sela Duboka, takva verovanja u javnosti se često pominju pod nazivom „vlaška magija“.

Iza tog naziva nalazi se više različitih običaja i predanja koja se vezuju za Homolje i druge delove istočne Srbije. U nekim pričama u središtu je zaštita doma, u drugima pokušaj da se objasne bolest ili nesreća, a u trećima želja da se privuče ili sačuva nečija ljubav.

Šta su radile bajalice?

U narodnim pričama bajalice su najčešće žene koje znaju posebne reči i postupke za koje se verovalo da mogu da pruže zaštitu ili olakšaju tegobe. Ljudi su im se, prema predanju, obraćali kada bi ih nešto uplašilo, kada bi se razboleli ili kada bi se u porodici dogodilo nešto što nisu umeli da objasne.

Znanje o bajanju često se prenosilo usmeno. Zato se opisi razlikuju od sela do sela, pa i od porodice do porodice. U nekim pričama naglasak je na rečima koje bajalica izgovara, dok se u drugima pamte predmeti koje je koristila ili mesto na kojem se obred odvijao.

Zašto se u pričama pominju konac, voda i prag?

Među predmetima kojima se u predanjima pripisuje simbolično značenje izdvajaju se crveni konac, voda i bosiljak. Konac se povezuje sa zaštitom, voda sa uklanjanjem onoga što se doživljava kao štetan uticaj, a bosiljak sa blagoslovom i dobrim željama. U pojedinim pričama pominje se i ogledalo, kojem se pripisuje sposobnost da odbije ono čega se čovek plaši.

Posebno mesto imaju kućni prag i raskrsnica. Prag razdvaja prostor doma od ulice, dok je raskrsnica mesto na kojem se putevi ukrštaju. U pričama o obredima ta svakodnevna mesta dobijaju dodatno značenje upravo zato što označavaju prelaz iz jednog prostora u drugi.

Slična simbolika javlja se u pričama o ljubavnim činima. Pominju se talismani koji predstavljaju željenu vezu, kao i predmeti koji su pripadali osobi kojoj je obred namenjen. Njihova uloga u tim pričama zasniva se na verovanju da lična stvar može da simbolizuje vezu sa svojim vlasnikom.

Rusalje iz sela Duboka kod Kučeva

Jedan od zabeleženih običaja istočne Srbije vezuje se za selo Duboka kod Kučeva. Obred rusalja izvodio se na Duhove, odnosno Svetu Trojicu. Prema etnografskim opisima, pojedine učesnice padale su u stanje nalik transu. U narodnom verovanju to stanje povezivalo se sa susretom s pokojnicima.

U obredu su učestvovali i drugi meštani. Oko žene koja bi pala igralo se i pevalo uz muziku, a tim postupcima učesnici su pokušavali da je vrate iz zanosa. Priča o rusaljama zato obuhvata i ponašanje žene i ulogu ljudi okupljenih oko nje. Obred iz Duboke vezuje se za određeno mesto i praznik, dok se priče o bajanju odnose na različite prilike iz svakodnevnog života.

Kako se o tim verovanjima govori danas

Priče o vlaškoj magiji danas se prenose i na internetu, gde se lokalni običaji lako pomešaju sa legendama i senzacionalnim opisima. Zbog toga pod istim nazivom mogu da se nađu i zabeleženi obred iz jednog sela i porodična priča o tome zašto je neko nosio crveni konac.

U pojedinim predanjima glavobolja, nesanica ili umor pripisivali su se uroku ili drugom nevidljivom uticaju. Takva tumačenja govore o tome kako su ljudi objašnjavali tegobe koje nisu razumeli. Ako tegobe traju ili se ponavljaju, njihov uzrok treba proveriti razgovorom sa lekarom.