Ekstremne vrućine zahvatile Evropu: Kako se zaštititi tokom toplotnog talasa?
Evropu je zahvatio snažan toplotni talas koji donosi rekordne temperature, šumske požare i povećan rizik po zdravlje stanovništva. Temperature širom južne Evrope već premašuju 40 stepeni Celzijusa, a u narednim danima prognoziraju se dodatni porasti. Vlasti i zdravstvene organizacije apeluju na građane da preduzmu mere zaštite i odgovorno se ponašaju.
Toplotni talas: Zdravstveni rizici i posledice
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), toplotni talasi predstavljaju jedan od najopasnijih klimatskih rizika za javno zdravlje. Samo prošle godine, ekstremne vrućine su u Evropi dovele do više od 175.000 smrtnih slučajeva, a broj bi mogao rasti ukoliko se ne preduzmu ozbiljne mere prilagođavanja klimatskim promenama.
Stručnjaci upozoravaju da se toplotni talasi više ne mogu posmatrati kao izuzeci – oni postaju učestali, intenzivniji i dugotrajniji.
Situacija u Evropi: Gde je najkritičnije?
- Italija beleži smrtne slučajeve povezane sa visokim temperaturama i bujičnim poplavama.
- Španija je zabeležila rekordnih 46°C u regiji Huelva, što je najviša temperatura u junu ikada izmerena.
- Hrvatska, Slovenija, Luksemburg i Srbija nalaze se među zemljama sa najvećim rizikom po zdravlje građana.
- Francuska, Grčka i Turska se bore sa šumskim požarima i zagađenjem vazduha, uz istovremeno važeća crvena meteorološka upozorenja.
- Švajcarska i Belgija takođe su pod najvišim stepenom pripravnosti zbog kombinacije visokih temperatura i grmljavinskih oluja.
Preporuke za zaštitu zdravlja tokom toplotnog talasa
Svetska zdravstvena organizacija i lokalne zdravstvene službe preporučuju sledeće mere zaštite:
- 🧊 Hidratacija: Pijte dovoljno vode, čak i kada ne osećate žeđ. Izbegavajte alkohol i kofein.
- 🕶️ Izbegavajte sunce između 11 i 17 časova: To su najtopliji sati u danu.
- 🏠 Održavajte prostor hladnim: Koristite zavese, ventilatore ili klima uređaje. Provetravajte stan ujutru i uveče.
- 👴 Pazite na ranjive grupe: Starije osobe, deca, trudnice, osobe s hroničnim bolestima i radnici na otvorenom posebno su ugroženi.
- 💊 Budite pažljivi ako uzimate lekove: Neki lekovi, poput antidepresiva ili diuretika, mogu otežati regulaciju telesne temperature.
Klimatske promene kao uzrok češćih toplotnih udara
Marisol Yglesias Gonzalez iz WHO-a upozorava da su klimatske promene glavni uzrok sve češćih i jačih toplotnih talasa. Poručuje da su potrebne sistemske promene kako bi se zaštitilo stanovništvo: od unapređenja urbanističkih rešenja do izrade nacionalnih planova za upravljanje zdravstvenim rizicima.
Nažalost, istraživanja pokazuju da je manje od polovine evropskih zemalja razvilo planove zaštite zdravlja od vrućina, što ukazuje na potrebu za hitnim delovanjem.
Šta mogu da urade vlade?
WHO naglašava da borba protiv posledica ekstremnih vrućina zahteva:
- Razvoj sistema ranog upozoravanja i edukacije stanovništva.
- Jačanje zdravstvenih kapaciteta tokom letnjih meseci.
- Bolje planiranje urbanih sredina (više zelenila, hladovine i dostupnosti pijaće vode).
- Uvođenje “strategija hlađenja” u gradovima, uključujući mere koje smanjuju temperaturni stres kod stanovništva.
Nova, ažurirana verzija smernica WHO-a za zaštitu od vrućina biće objavljena naredne godine i sadržavaće konkretne preporuke za lokalne i nacionalne vlasti.
Zaključak: Odgovorno ponašanje spašava živote
U svetlu klimatskih promena i rastućih temperatura, odgovorno ponašanje i pripremljenost postaju ključni faktori za očuvanje zdravlja. Bez panike, ali sa ozbiljnošću, svako od nas može doprineti sopstvenoj bezbednosti i pomoći drugima – posebno najugroženijima.
