Zaštita prirode nije opcija već obaveza: Šta nam poručuje slučaj krijumčarenja vučje kože na granici?
Slučaj s granice koji je uzdrmao region: Vučja koža, kazna od 1.500 eura i važna lekcija o zaštiti prirode
Na graničnom prelazu Stara Gradiška, 31. januara 2024. godine, carinici su otkrili nešto što prevazilazi uobičajenu rutinsku kontrolu. Državljanin Bosne i Hercegovine pokušao je da u Hrvatsku unese vučju kožu s glavom – bez ikakve prateće dokumentacije. Ovaj nesvakidašnji slučaj nije izazvao pažnju samo zbog same prirode prekršaja, već i zbog šire poruke koju šalje: divlje životinje nisu trofeji, već zaštićeni deo naše planete.
🐺 Zašto je ovaj slučaj važan?
U pitanju je Canis lupus, odnosno sivi vuk, koji je na području Hrvatske i Balkana strogo zaštićena vrsta. Njegova zaštita nije samo lokalna obaveza već i međunarodni dogovor – posebno u okviru CITES konvencije (Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama).
U konkretnom slučaju, putnik iz BiH nije imao nikakvu dozvolu za transport ovakvog “trofeja”. Iako nije utvrđeno da je imao komercijalne namere (prodaju, razmenu), to nije umanjilo pravne posledice. Vučja koža je oduzeta, a vozaču je izrečena kazna u iznosu od 1.500 evra, što je oko 2.900 konvertibilnih maraka.
📜 Šta kaže zakon?
Prema Zakonu o prekograničnom prometu divljim vrstama, zabranjen je uvoz, izvoz i transport zaštićenih biljaka i životinja (ili njihovih delova) bez odgovarajuće dokumentacije. Ova pravila su u skladu sa:
- EU propisima o biodiverzitetu
- CITES konvencijom
- Nacionalnim zakonima zemalja regiona
Pored zakonskih aspekata, cilj ovih propisa je očuvanje ekosistema i borba protiv ilegalne trgovine koja uništava prirodnu ravnotežu.
🌍 Ilegalna trgovina – tihi ubica biodiverziteta
Prema analizi CNN-a o ilegalnoj trgovini divljim vrstama, ovaj crni biznis je treći po veličini oblik ilegalne trgovine u svetu – odmah iza trgovine narkoticima i oružjem. U članku “Illegal wildlife trade: How the black market threatens biodiversity”, posebno se ističe opasnost koju predstavlja krijumčarenje u jugoistočnoj Evropi.
Trofeji poput kože, rogova ili lobanja ne samo da su ilegalni, već podstiču krivolov i ekološki kriminal koji ostavlja duboke posledice.
🛂 Uloga carinika – prva linija odbrane prirode
Carinici na granicama nisu samo čuvari robe i pasoša – oni su često i prva linija zaštite životne sredine. Obučeni da prepoznaju sumnjive predmete, oni redovno otkrivaju pokušaje šverca divljih životinja, biljaka i njihovih delova.
U ovom slučaju, brzom reakcijom su:
✅ Identifikovali zaštićenu vrstu
✅ Sprečili potencijalnu prodaju ili poklon
✅ Poslali jasnu poruku o nultoj toleranciji na ilegalnu trgovinu
📢 Etika, a ne samo zakon
Iako mnogi ovakve slučajeve opravdavaju neznanjem, važno je napomenuti da je odgovornost na svakom putniku da se informiše o pravilima pre putovanja. Zaštićene životinje ne treba posmatrati kao suvenire ili ukrase, već kao ključne aktere očuvanja prirodne ravnoteže.
Poštovanje zakona je minimum. Prava vrednost leži u etičkom pristupu prirodi – razumevanju da svaka životinja ima svoju ulogu u ekosistemu.
📚 Kako prepoznati zaštićene vrste?
Ako putujete i planirate da sa sobom nosite bilo šta što potiče iz prirode, ovo su osnovni koraci:
- Proverite da li je vrsta zaštićena (na sajtu ministarstva ili carinske službe)
- Zatražite dozvolu, ako je potrebna
- Nikada ne kupujte trofeje na crnom tržištu – rizikujete kaznu, ali i doprinosite uništenju prirode
🔚 Zaključak: Granice postoje s razlogom – i za ljude i za prirodu
Slučaj s graničnog prelaza Stara Gradiška nas podseća da zakoni nisu prepreke, već alat za očuvanje prirode. Dok svet sve više ulaže u borbu protiv klimatskih promena i gubitka biodiverziteta, važno je da i mi kao pojedinci prepoznamo svoju ulogu.
Kazna od 1.500 evra možda deluje simbolično, ali poruka je snažna: divlje životinje nisu ukras. One su živa bića – i moramo ih štititi.
