Šta Se Dešava Ako Zadržavate Gasove? Istina O Nadimanju, Varenju i Zdravlju Creva
Da li je zadržavanje gasova štetno i kada može ukazivati na zdravstveni problem?
Iako je tema gasova i nadimanja često predmet šala, reč je o potpuno prirodnom procesu koji je važan deo funkcionisanja digestivnog sistema. Svaka osoba proizvodi određenu količinu gasova tokom dana, a njihovo oslobađanje predstavlja normalan način na koji telo održava ravnotežu u sistemu za varenje.
Mnogi ljudi se ponekad nađu u situaciji da pokušavaju da zadrže gasove zbog neprijatnosti ili društvenih okolnosti. Međutim, postavlja se pitanje da li je to bezbedno i kakve posledice može imati po organizam.
U nastavku saznajte kako nastaju gasovi, šta se događa kada ih zadržavamo i kada nadimanje može biti znak da je vreme za razgovor sa lekarom.
Zašto nastaju gasovi?
Gasovi u digestivnom sistemu nastaju na nekoliko načina.
Jedan deo vazduha unosimo tokom jela i pića, naročito kada jedemo prebrzo ili razgovaramo tokom obroka.
Drugi deo nastaje tokom procesa varenja hrane. Bakterije koje prirodno žive u crevima razgrađuju određene vrste namirnica, pri čemu se stvaraju gasovi.
Posebno su poznate namirnice koje mogu povećati njihovo stvaranje:
- pasulj i mahunarke
- kupus
- brokoli
- karfiol
- crni i beli luk
- pečurke
- gazirana pića
- određeni veštački zaslađivači
Pored toga, stres, zatvor, netolerancije na pojedine namirnice i određeni poremećaji varenja takođe mogu doprineti pojačanom stvaranju gasova.
Koliko je normalno ispuštati gasove?
Iako mnoge ljude iznenadi ovaj podatak, stručnjaci navode da većina ljudi ispusti gasove između pet i dvadeset tri puta dnevno.
Broj može varirati u zavisnosti od ishrane, fizičke aktivnosti, zdravlja digestivnog sistema i drugih faktora.
Zbog toga je važno razumeti da je ovaj proces potpuno prirodan i neophodan za pravilno funkcionisanje organizma.
Šta se dešava kada zadržavate gasove?
Kada pokušate da zadržite gasove, mišići u završnom delu digestivnog sistema privremeno sprečavaju njihovo oslobađanje.
To može biti uspešno tokom kraćeg vremenskog perioda, ali gas ostaje zarobljen u crevima i pritisak počinje da raste.
Zbog toga se mogu javiti različiti simptomi.
Nadimanje i osećaj punoće
Najčešća posledica zadržavanja gasova jeste nadutost stomaka.
Kako se gasovi nagomilavaju, stomak može postati napet i neprijatno tvrd.
Bol i nelagodnost
Povećani pritisak u crevima može izazvati grčeve i bolove različitog intenziteta.
Kod nekih osoba osećaj može biti blag, dok kod drugih može izazvati značajnu nelagodnost.
Krčanje i pomeranje gasova
Gasovi koji ne mogu da izađu često se pomeraju kroz digestivni sistem, što može izazvati karakteristično krčanje ili osećaj “pretakanja” u stomaku.
Privremena gorušica i problemi sa varenjem
Kod pojedinih osoba povećani pritisak u stomaku može doprineti osećaju gorušice, podrigivanju ili usporenom varenju.
Može li zadržavanje gasova biti opasno?
Trenutno ne postoje dokazi da povremeno zadržavanje gasova može izazvati ozbiljne zdravstvene posledice kod zdravih osoba.
Međutim, dugotrajno i često zadržavanje može doprineti većoj nelagodnosti i pogoršati simptome kod osoba koje već imaju probleme sa varenjem.
Neka starija istraživanja razmatrala su moguću povezanost između hroničnog zadržavanja gasova i određenih stanja digestivnog sistema, ali za sada nema dovoljno savremenih dokaza koji bi potvrdili direktnu vezu.
Da li gasovi mogu da nestanu sami?
Zanimljivo je da se manji deo gasova može apsorbovati kroz zidove creva i preneti krvotokom.
Nakon toga deo tih gasova organizam eliminiše putem disanja.
Ipak, najveći deo gasova ostaje u digestivnom sistemu sve dok ne bude oslobođen prirodnim putem, bilo kroz podrigivanje ili ispuštanje gasova.
Može li zadržavanje gasova biti opasno po život?
Ne postoje naučni dokazi koji pokazuju da zadržavanje gasova može biti smrtonosno.
Ipak, nelagodnost, nadimanje i bolovi mogu biti veoma izraženi, posebno kod osoba koje imaju osetljiv digestivni sistem.
Kako smanjiti stvaranje gasova?
Ako često imate problem sa nadimanjem, korisno je identifikovati uzrok i prilagoditi određene navike.
Obratite pažnju na ishranu
Određene namirnice mogu kod nekih ljudi izazivati pojačano stvaranje gasova.
Vođenje dnevnika ishrane može pomoći da prepoznate koje namirnice izazivaju tegobe.
Jedite sporije
Brzo jedenje povećava količinu vazduha koju gutamo tokom obroka.
Temeljno žvakanje hrane može smanjiti ovaj problem.
Smanjite unos gaziranih napitaka
Mehurići ugljen-dioksida iz gaziranih pića mogu doprineti većem stvaranju gasova.
Budite fizički aktivni
Redovno kretanje podstiče normalan rad creva i olakšava eliminaciju gasova.
Čak i kratke šetnje nakon obroka mogu biti korisne.
Održavajte redovnu hidrataciju
Dovoljan unos vode doprinosi pravilnom radu digestivnog sistema i može pomoći u sprečavanju zatvora.
Razmotrite intolerancije na hranu
Netolerancija na laktozu, gluten ili druge sastojke može izazvati pojačano stvaranje gasova i nadimanje.
Kako privremeno zadržati gasove?
Ponekad nije moguće odmah otići na mesto gde se možete opustiti.
U takvim situacijama većina ljudi instinktivno koristi mišiće karličnog dna i završnog dela digestivnog sistema kako bi privremeno odložila oslobađanje gasova.
Međutim, to treba posmatrati kao kratkoročno rešenje.
Kada se ukaže prilika, prirodno oslobađanje gasova uglavnom je najbolji način da se smanji pritisak i nelagodnost.
Kada bi trebalo da razgovarate sa lekarom?
Povremeni gasovi i nadimanje su normalni.
Međutim, određeni simptomi mogu ukazivati na potrebu za medicinskom procenom.
Obratite se lekaru ako primetite:
- iznenadne promene u radu creva
- uporne bolove u stomaku
- čestu dijareju ili zatvor
- krv u stolici
- neobjašnjiv gubitak telesne težine
- mučninu ili povraćanje
- izrazito nadimanje koje dugo traje
- gubitak apetita
- osećaj sitosti nakon vrlo malih obroka
Ovi simptomi ne moraju nužno ukazivati na ozbiljan problem, ali zahtevaju stručnu procenu kako bi se utvrdio uzrok.
Zaključak
Gasovi su potpuno prirodan deo procesa varenja i predstavljaju način na koji organizam uklanja višak vazduha i nusproizvode nastale tokom razgradnje hrane.
Povremeno zadržavanje gasova uglavnom nije opasno, ali može izazvati nadimanje, nelagodnost i bolove. Zbog toga stručnjaci smatraju da je za organizam najprirodnije da gasovi budu oslobođeni kada za to postoji prilika.
Ako primetite da imate prekomerno stvaranje gasova ili da su tegobe praćene drugim simptomima digestivnog sistema, razgovor sa lekarom može pomoći da se pronađe uzrok i odgovarajuće rešenje.
Briga o ishrani, redovna fizička aktivnost i zdrave životne navike mogu značajno doprineti boljem radu digestivnog sistema i većem osećaju svakodnevne udobnosti.
