Od „pištolja na vodu“ do rasprave o raketama: Kako su se promenili tonovi Zagreba o Vojsci Srbije
Pre nekoliko godina iz Hrvatske su stizale ironične poruke na račun vojnih kapaciteta Srbije, dok se danas sve češće govori o ubrzanoj modernizaciji Vojske Srbije i mogućim posledicama novih nabavki po regionalnu bezbednost.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je u februaru 2022. godine, komentarišući poziciju Beograda nakon početka sukoba u Ukrajini, izjavio:
— Šta će Srbija napasti? Kosovo? Čime, pištoljima na vodu?
Njegova izjava tada je privukla veliku pažnju i izazvala odgovor srpskih zvaničnika. Index je preneo Milanovićevu izjavu, navodeći da su predsednici dve države u tom periodu često razmenjivali poruke preko medija.
Vučić najavljivao dalje opremanje vojske
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je govorio da pojedini detalji vojnih nabavki moraju ostati poverljivi, uključujući vrste raketa za borbene avione i nove radarske sisteme.
— Što biste vi znali kakve ćemo sve rakete da kupujemo za naše avione? — rekao je Vučić još 2017. godine, govoreći o modernizaciji avijacije i zaštiti vazdušnog prostora. Radio Slobodna Evropa prenela je njegovu izjavu.
U godinama koje su usledile Srbija je nastavila da ulaže u avijaciju, protivvazduhoplovnu odbranu, radarske sisteme, bespilotne letelice i domaću vojnu industriju. Ministarstvo odbrane Srbije navodi da su u sistem zaštite vazdušnog prostora uvedeni savremeni radari GM-200 i GM-400, dok se piloti aviona MiG-29 redovno obučavaju za kontrolu i zaštitu neba. Ministarstvo odbrane Srbije.
Navodi o kineskim raketama privukli pažnju Hrvatske
Nova rasprava otvorena je u martu 2026. godine, kada su se u regionalnim medijima pojavile informacije da su na srpskom avionu MiG-29SM+ uočene rakete kineskog porekla CM-400.
Prema tim izveštajima, reč je o projektilima vazduh–zemlja velike brzine i dometa. Međutim, u trenutku objavljivanja prvih tekstova srpske institucije nisu zvanično potvrdile niti demantovale posedovanje tih raketa. Zbog toga podatke o njihovom tačnom dometu, brzini i operativnoj upotrebi treba posmatrati kao medijske navode, a ne kao potpuno potvrđene činjenice. N1 Hrvatska izvestila je da zvanične potvrde iz Beograda nije bilo.
Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić izjavio je da Srbija već desetak godina ozbiljno ulaže u modernizaciju oružanih snaga. Komentarišući informacije koje su se pojavile u medijima, ocenio je da bi se, ukoliko su tačne, radilo o ozbiljnom naoružanju.
— Nadam se da će ostati kod njih u skladištu, gde mu je i mesto — poručio je Anušić. Njegovu izjavu prenela je Hina.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da ne očekuje da bi Srbija takvo oružje mogla da upotrebi protiv Hrvatske ili neke druge susedne države. Najavio je, ipak, razgovore sa partnerima u NATO-u o informacijama koje su se pojavile u javnosti.
Milanović je nekoliko dana kasnije rekao da ga zabrinjava mogućnost da Srbija nabavlja ofanzivno naoružanje, ali je istovremeno podsetio da je Hrvatska članica NATO-a i Evropske unije. HRT je preneo njegovu reakciju.
Tvrdnje da „takvo oružje nema ni NATO“ zahtevaju oprez
U pojedinim medijima pojavile su se i tvrdnje da Srbija poseduje oružje „kakvo nema ni NATO“. Takve formulacije su senzacionalističke i ne pružaju precizno poređenje vojnih sposobnosti.
NATO čine brojne države sa različitim vrstama naoružanja, pa podatak da neki konkretan sistem nije uveden na određeni tip evropskog borbenog aviona ne znači da čitav savez nema isto ili uporedivo oružje.
Takođe treba praviti razliku između postojanja projektila, njegove integracije na avion, operativne upotrebljivosti i količine koja je uvedena u naoružanje. Bez zvaničnih podataka nije moguće pouzdano utvrditi sve te detalje.
Beograd modernizaciju predstavlja kao odbrambenu politiku
Zvaničnici Srbije naglašavaju da jačanje vojske nema osvajački cilj, već da treba da omogući zaštitu države, građana i vazdušnog prostora.
Na prikazu modernizovanih sredstava Vojske Srbije u junu 2026. godine Vučić je izjavio da Srbija samostalno čuva svoje nebo i zemlju i da postaje sve sposobnija da taj zadatak obavlja. Ministarstvo odbrane Srbije izvestilo je o prikazu novih sistema.
Promena u tonu izjava hrvatskih zvaničnika pokazuje da se na vojne kapacitete Srbije danas gleda ozbiljnije nego pre nekoliko godina. Ipak, tvrdnje o konkretnim sistemima treba zasnivati na potvrđenim informacijama, bez preuveličavanja i retorike koja bi mogla dodatno da podigne regionalne tenzije.
Poruka Beograda ostaje da Srbija želi mir, ali istovremeno nastoji da izgradi kapacitete kojima može samostalno da zaštiti svoje građane, teritoriju i nebo.
