RAK GRLIĆA MATERICE ČESTO NE DAJE RANE SIMPTOME: Ove znake ne treba ignorisati, a bolest se u velikoj meri može sprečiti

Rak grlića materice razvija se u ćelijama grlića, donjeg dela materice koji je povezuje sa vaginom. Bolest najčešće napreduje postepeno, tokom više godina, zbog čega redovni pregledi mogu da otkriju promene pre nego što postanu maligne.

U ranoj fazi rak grlića materice često ne izaziva nikakve primetne tegobe. Žena se može osećati potpuno zdravo, pa je organizovani skrining važan čak i kada nema simptoma.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ova bolest se u velikoj meri može sprečiti vakcinacijom protiv HPV-a, redovnim skriningom i pravovremenim lečenjem prekanceroznih promena.

Šta najčešće izaziva rak grlića materice?

Glavni uzrok je dugotrajna infekcija visokorizičnim tipovima humanog papiloma virusa – HPV-a.

HPV je veoma rasprostranjen virus koji se prenosi intimnim kontaktom kože i sluzokože, uključujući seksualni kontakt. Većina seksualno aktivnih ljudi tokom života dođe u dodir sa nekim tipom HPV-a, često a da to nikada ne sazna.

U najvećem broju slučajeva imunski sistem potisne infekciju u periodu od godinu ili dve, bez posledica i potrebe za lečenjem. Problem nastaje kada visokorizični tip HPV-a ostane prisutan godinama.

Takva dugotrajna infekcija može da izazove promene na ćelijama grlića materice. Ukoliko se promene ne otkriju i ne leče, neke od njih vremenom mogu da postanu prekancerozne, a zatim i maligne.

Posebno su značajni tipovi HPV-16 i HPV-18, koji su povezani sa velikim delom slučajeva raka grlića materice. Ipak, infekcija HPV-om ne znači da osoba ima ili da će sigurno dobiti rak. Nacionalni institut za rak SAD navodi da većina infekcija prolazi sama, dok rizik nose prvenstveno visokorizične infekcije koje dugo opstaju.

Ko ima povećan rizik?

Dugotrajna visokorizična HPV infekcija predstavlja najvažniji faktor, ali postoje okolnosti koje mogu povećati verovatnoću njenog opstanka ili razvoja ćelijskih promena:

• oslabljen imunski sistem, uključujući HIV infekciju ili upotrebu određenih imunosupresivnih lekova;
• pušenje i izloženost duvanskom dimu;
• veći broj seksualnih partnera, što povećava verovatnoću kontakta sa HPV-om;
• stupanje u seksualne odnose u veoma mladom uzrastu;
• izostanak redovnih ginekoloških pregleda i skrininga;
• nelečene prekancerozne promene na grliću materice.

Prisustvo jednog ili više faktora rizika ne znači da će se bolest sigurno razviti. Isto tako, rak grlića materice može da se pojavi i kod osobe koja nema očigledne dodatne faktore rizika.

Pušenje i oslabljen imunitet mogu otežati organizmu da potisne HPV infekciju, zbog čega su povezani sa povećanim rizikom. Više podataka o potvrđenim faktorima rizika dostupno je na stranici Nacionalnog instituta za rak.

Koji su simptomi raka grlića materice?

U početnim fazama bolest često ne izaziva simptome. Kada promene uznapreduju, mogu se javiti:

• krvarenje između menstruacija;
• krvarenje tokom ili nakon seksualnog odnosa;
• krvarenje nakon menopauze;
• menstruacije koje su obilnije ili duže nego ranije;
• neuobičajen, vodenast, krvav ili neprijatno mirisan vaginalni sekret;
• bol ili pritisak u maloj karlici i donjem delu stomaka;
• bol tokom seksualnog odnosa.

Ove tegobe mogu imati brojne druge, mnogo češće i manje ozbiljne uzroke, poput infekcija, polipa ili hormonskih promena. Ipak, ne bi ih trebalo ignorisati niti pokušavati samostalno utvrditi uzrok.

Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti savetuju da se kod neuobičajenog vaginalnog krvarenja ili sekreta zakaže lekarski pregled. Samo ginekološki pregled i odgovarajuće analize mogu pokazati o čemu se radi.

Papa test i HPV test nisu isto

Za rano otkrivanje promena koriste se dve glavne vrste testova:

Papa test otkriva abnormalne ćelije na grliću materice koje bi, ukoliko se ne prate ili ne leče, mogle vremenom da postanu maligne.

HPV test proverava prisustvo visokorizičnih tipova virusa koji mogu izazvati takve ćelijske promene.

U zavisnosti od uzrasta, prethodnih rezultata, zdravstvenog stanja i nacionalnih smernica, lekar može preporučiti Papa test, HPV test ili njihovu kombinaciju.

Abnormalan rezultat ne znači automatski da žena ima rak. Najčešće pokazuje da su potrebni praćenje, ponavljanje testa ili dodatni pregled, poput kolposkopije i eventualne biopsije.

Raspored pregleda nije isti za sve zemlje i sve osobe. Najsigurnije je pridržavati se nacionalnog programa skrininga i preporuke izabranog ginekologa. CDC objašnjava razliku između Papa i HPV testa.

Kako se može smanjiti rizik?

Najvažnije mere prevencije su:

Vakcinacija protiv HPV-a

HPV vakcina štiti od tipova virusa koji najčešće izazivaju rak grlića materice i druge HPV-povezane bolesti. Najveću zaštitu pruža kada se primi pre kontakta sa virusom, ali u određenim uzrastima može biti korisna i kasnije, u skladu sa preporukom lekara.

Vakcina sprečava nove infekcije, ali ne leči već postojeću HPV infekciju ili nastale ćelijske promene.

Redovan skrining

Papa i HPV test mogu da otkriju problem mnogo pre pojave simptoma. Pronalaženje i lečenje prekanceroznih promena može sprečiti da se rak uopšte razvije.

Čak i osobe koje su vakcinisane treba da odlaze na preporučene preglede, jer vakcina ne obuhvata svaki tip HPV-a koji može izazvati bolest. CDC posebno naglašava da vakcinacija ne zamenjuje skrining.

Zaštićeniji seksualni odnosi

Kondomi mogu smanjiti rizik od prenošenja HPV-a i drugih polno prenosivih infekcija, ali ne pružaju potpunu zaštitu jer se virus može preneti i kontaktom kože koju kondom ne pokriva.

Prestanak pušenja

Duvanski dim oštećuje ćelije i smanjuje sposobnost imunskog sistema da se izbori sa HPV infekcijom. Prestanak pušenja zato može doprineti smanjenju rizika i opštem poboljšanju zdravlja.

Zašto je rano otkrivanje toliko važno?

Kada se bolest otkrije dok je ograničena na grlić materice, mogućnosti lečenja i prognoza znatno su povoljnije nego u uznapredovalim stadijumima.

Prema statistici Nacionalnog instituta za rak SAD, petogodišnje relativno preživljavanje kod raka otkrivenog u ranoj, lokalizovanoj fazi iznosi oko 91 odsto. Ovaj podatak odnosi se na veliku američku populaciju i ne predstavlja prognozu za svaku pojedinačnu pacijentkinju.

Ishod zavisi od stadijuma, vrste tumora, godina, opšteg zdravstvenog stanja, dostupnog lečenja i drugih faktora. Ipak, statistika jasno pokazuje zbog čega ne treba čekati pojavu simptoma pre odlaska na pregled.

Preventivni pregled može da sačuva život

Rak grlića materice spada među maligne bolesti kod kojih postoje veoma efikasni načini prevencije i ranog otkrivanja. HPV vakcinacija, redovni pregledi i pravovremeno lečenje abnormalnih ćelijskih promena mogu znatno smanjiti rizik.

Neuobičajeno krvarenje, promenjen sekret, bol u karlici ili bol tokom odnosa ne znače automatski rak, ali predstavljaju razlog za pregled kod ginekologa.

Ovaj tekst služi za informisanje i ne može da zameni pregled, dijagnozu ili savet zdravstvenog radnika.